Атлетика је саставни део Олимпијских игара од њиховог оснивања у античком свету. Древне игре укључивале су спринт на дистанци од око 192 метра, а веродостојни подаци о победницима у овом такмичењу чувају се из 776. године пре Христа. Према изворима, то је и година одржавања прве Олимпијаде. Више векова касније, после препорода игара 1896. године, Бугарска је успела да досегне врхунце славе на најпрестижнијем форуму планете и у овом атрактивном спорту.
Бугарска је међу 14 земаља учесница прве савремене олимпијаде, одржане 1896., свега 18 година после Ослобођења од османског ропства, али је тада наш једини представник био швајцарски гимнастичар Шарл Шампо. Деби наступ бугарских атлетичара на олимпијском стадиону је у Паризу 1924. г. када част земље брани четворица такмичара. То су Љубен Карастојанов у трци на 1.500 метара, Кирил Петрунов – такмичар у скоку удаљ, троскоку и трци на 400 метара и Антон Цветанов и Васил Венков – тркачи на дугим стазама од 10.000 метара.
У поређењу са осталим спортовима, међутим, развој атлетике у Бугарској је спор. Г. 1938. одржава се први конгрес Бугарског атлетског савеза. Тада је постало јасно да он учлањује 459 младића и 23 девојке и свега 120 њих напунило је 18 година. Али тек после Олимпијских игара у Минхену 1972. свет је почео да говори са усхићењем о бугарским атлетичарима. У Немачкој је Дијана Јоргова освојила сребрну медаљу у скоку удаљ, а Јорданка Благојева је постала друга у скоку увис. Обе су биле на свега сантиметар од злата. Исте године Василка Стојева се изборила за бронзано одликовање у бацању диска. А Иванка Христова је женски тријумф Бугарске употпунила бронзом у бацању кугле.
Игре у Монтреалу 1976. су изванредно успешне за бугарску атлетику. Иванка Христова је овога пута била непобедива у кругу за бацање кугле и постала је прва Бугарка олимпијска шампионка у атлетици. Исте године Јорданка Благојева је освојила своју другу медаљу у скоку увис – овога пута бронзану, а Марија Вергова се окитила сребром у бацању диска. Николина Штерева такође је била друга, али у трци на 800 метара. Она је и прва бугарска атлетичарка која учествује у финалу две дисциплине у једној олимпијади. Успех међу мушкарцима забележио је Петар Петров, који је у Канади био међу финалистима спринта на 100 метара, а на следећим играма у Москви 1980. освојио је бронзано одликовање. У Москви Марија Вергова је постала друга у бацању диска.
Највећи тријумф за нашу атлетику био је на играма у Сеулу 1988., када је Јорданка Донкова освојила олимпијско злато у трци на 100 метара са препонама, а Христо Марков је бриљирао у троскоку. Медаља Маркова је и прво олимпијско злато код мушкараца за Бугарску. На истој олимпијади легендарна Стефка Костадинова је у скоку увис завршила друга, а Цветанка Христова је била трећа у бацању диска. На следећим играма у Барселони Христова је освојила сребрну медаљу, а Јорданка Донкова се вратила са бронзом са трке на 100 метара са препонама.
Традиције бугарских победа у атлетици потврђују и наше спортске звезде крајем 80. и почетком 90. година прошлог века. На Светском првенству у атлетици у Италији 1987. Стефка Костадинова је забележила светски рекорд у скоку увис са и данас недосежним резултатом од 209 сантиметара. А златни олимпијски тренутак Костадинове дошао је тек на играма у Атланти 1996., када је она освојила и толику сањану титулу.
2000. године Тереза Маринова је освојила злато у троскоку на олимпијади у Сиднеју. А на Олимпијским играма у Атини 2004. године Ивет Лалова је забележила највећи успех у трци на 100 метара код жена завршивши на 4. месту. Седам година касније Лалова је демонстрирала своју одличну кондицију после подужег опоравка од трауме и сви спорски коментатори је са поносом називају "најбржом белом женом на планети", која је ушла у финале на 100 метара Светског првенства у атлетици у Јужној Кореји. Бугарска очекује од Лалове и осталих бугарских атлета спектакуларне наступе на олимпијским играма у Лондону 2012.
Атлетика је оличење олимпијског слогана "Брже, више, јаче". 2012. у главном граду Велике Британије преко 2.000 атлетичара ће се такмичити у 47 дисциплина, а Бугарска има за циљ да покаже да није изгубила своје златне традиције у "краљици спортова".
Превод: Александра Ливен
Григор Димитров, најуспешнији бугарски тенисер, задржао је своје место у првих десет на данас објављеној светској ранг-листи. Са 3.965 бодова, Димитров је десети, захваљујући четвртфиналу на US Open-у. Ове недеље ће се у Бугарској припремати за..
Више од 500 учесника на Софија Екиден маратону кренули су кључним улицама и раскрсницама у центру главног града на потезу између Националног стадиона „Васил Левски“ и Националног дворца културе (НДК). Маратконска трка се десету годину заредом..
Најбољи бугарски тенисер Григор Димитров изборио је пласман у четвртфинале последњег гренд слем турнира сезоне, Ју-Ес опена, пошто је синоћ, у осмини финала, победио Руса Андреја Рубљова са 3:2, по сетовима 6:3, 7:6 (3), 1:6, 3:6, 6:3. Димитров је у мечу..
Претежно облачно
Променљиво облачно