То је филм у коме се обрађује тема о превазилажењу граница у буквалном смислу, о слободи појединца да живи живот онако како га срце води, а не како му остали препоручују. Тако бисмо могли описати филм "Острво" – друго пунометражно играно остварење младог бугарског редитеља Камена Калева. После међународног успеха филма "Источни комади" Калев је поново кренуо да промовише име Бугарске у филмском свету, овога пута уз помоћ Францускиње Летисије Касте и Данца Туреа Линдхарда који су тумачи главних улога. Светска премијера филма је била 16. маја ове године у Кану где је две године раније Калев приказао "Источне комаде". Софијска премијера је одржана 10. октобра, а редитељ каже да је задовољан резултатом:

"Историја стварања филма је прилично дуга - објашњава Камен Калев. Почео сам да пишем сценарио још 2003. г. , одмах по завршетку Филмске академије "Ла Фемис" у Паризу. На почетку смо рачунали на велико учешће једне француске продуцентске куће, али је она касније одустала од пројекта. Затим смо покушали да нађемо новац у Бугарској, потом – опет у Француској и тако је прошло 5 година, па сам на крају решио да немам више времена за чекање и почео сам да радим на филму "Источни комади". Са временом сам се ја као стваралац и човек постепено мењао и те се промене на неки начин огледају у сценарију филма "Острво" на коме сам у међувремену наставио да радим.

Првобитна замисао је била да филм буде животна прича о једном заљубљеном пару и његовим проблемима, о њиховој љубави која у једном тренутку постаје деструктивна. Постепено се пажња фокусира на главног јунака и начин на који се он ослобађа ограничења која му у животу и друштву поставља не неко други, већ сам он. "Та ми се трансформација учинила занимљивијом и мислим да је она важнија не само за мене него и за гледаоце" – каже Камен Калев. Још за време снимања филма у Бугарској, на острву Света Анастасија, главна глумица Летисија Каста му је рекла:"Вероватно и сам знаш да се овај филм многима неће допасти."
Према Калеву, један од разлога лежи у томе што су француски критичари очекивали да његов други филм буде својеврсни наставак претходног "Источни комади", а испало је да продукција "Острво" има мало чуднију причу. Велику улогу у драматургији игра место:

© Фотографија: www.cinefish.bg

"Сценарио сам почео писати на самом острву Света Анастасија које се налази на 4 километра од Бургаса, мог родног града, и као дете сам често ишао на то место. То је прича једног Бугарина и Францускиње који долазе на острво и из неких разлога не могу да оду одавде. Тако се острво претворило у метафору граница", каже редитељ.

За улогу Данаила, рођеног у Бугарској који је касније дуго времена живео у иностранству, Калев је дуго тражио глумца који би могао да говори бугарски и француски, али није успео да нађе таквог уметника. Изабрао је Туреа Линдхарда, који је научио реплике на бугарском језику.

"Извините што не говорим бугарски, каже Туре на одличном бугарском језику. – Још кад сам први пут прочитао сценарио, дуго сам остао под његовим утицајем, био сам дубоко шокиран и провоциран, а за једног глумца то је од посебног значаја. Када гајиш противречна осећања према једној улози, онда је то знак да је мораш прихватити. Постојало је нешто што сам одмах препознао, али није било речи о некој бугарској или данској особини, него о општељудској тежњи за слободом. Потребно је да човек изађе из своје љуштуре и да постане онакав, какав жели да буде. У филму први пут радим са језиком који уопште не разумем. Бугарски је јако леп, али је поприлично различит од мог матерњег језика. То је био тежак, али диван изазов, јер сам ја увек тражио да знам смисао сваке реплике коју изговарам."

Што се глумице која је играла главну женску улогу тиче – модела Летисије Касте, Камен Калев каже да је дуго пратио њен развој. И упркос томе што је пре свега позната као манекенка и што је и даље у својој домовини непризната као глумица, Калев је тврдо убеђен да је она изузетно добра глумица и најбоља за улогу Софи. У октобру "Острво" ће бити представљен на многим престижним фестивалима у Француској, а касније ће се појавити и у француским биоскопима.

Превод: Анна Андрејева, Ајтјан Делихјусеинова