Бугари су пили ракију доста пре но што се она појавила на трпези других народа. То тврде научници који су у протеклој недељи у подручју старе бугарске престонице Велико Трново, на брду Трапезица, откопали фрагмент посуде из 14. века. Археолог Константин Тотев је на тој посуди успео да прочита натпис који садржи реч "ракиња". Нема сумње да се ради о традиционалном за балканске просторе алкохолном напитку познатом као ракија, иначе омиљеном у нашој земљи. Занимљиво је што је овај натпис један од најстаријих који сведоче о употреби ракије уопште, тврде научници.

© Фотографија: bnt.bg

"Ја сам на слави пио ракињу" – тај графит на старобугарском, очито нацртан на брзину на једном земљаном суду из 14. века можда ће променити наше представе о путу огњене воде кроз векове. Веома је вероватно да су бугарски великаши још у давна времена пили ракију пре но што је она постала популарна у Европи. Уосталом људи су још у древности познавали дестилацију. Претпоставља се да су ту врсту алкохола изумели Арапи, а реч ракија долази од арапске речи арак. За арапски напитак и његове деривате међутим је типичан укус аниса за разлику од бугарске ракије која се спрема од грожђа, шљива и другог воћа. Уосталом ракија у свим својим врстама раширена је на целом Балкану где је позната као раки, ракија, рачиу и тд. Претпоставља се да је овај опојни напитак пренет у Бугарску за време епидемија куге у Средњем веку и најпре се користио као лек против те болести. Наши преци су међутим високо оценили и његов укус, а такође и способност да брзо делује на побољшање расположење. Зато је ракија убрзо добила на популарности и постала неизоставан део бугарске трпезе и фолклора. У нашим данима ово жестоко пиће употребљава се у Бугарској с поводом и без повода. Што нимало није случајно ако смо његове квалитете открили пре толико столећа.

© Фотографија: Венета Николова

Поглед на брдо Трапезица где је откопан фрагмент посуде

"На дотични керамички суд са неуобичајеним натписом смо наишли док смо проучавали некрополу једне цркве из 14. века – рекао је проф. Константин Тотев, руководилац раскопавања у северном делу тврђаве Трапезица. - То је део зделице или чаше рађене у зграфито техници коју су трновски грнчари познавали. Помоћу ове технике ствара се карактеристичан украс на посуђу или зидовима на којима су угравирани прикази биља, људи, животиња. Најзанимљивије је то што је на овом суду неко касније, за време употребе, изгребао речи:"Ја сам на слави пио ракиње". Не може се рећи о којој је слави реч. Такви су натписи иначе типични за разне металне судове које су некада њихови власници уобичавали да исписују. Први пут међутим наилазимо на толико стар натпис који још и садржи реч ракија. Претпостављамо да је власник посуде био грађанин или војно лице, сахрањено у некрополи, јужно од те велике цркве коју тренутно откопавамо..."

© Фотографија: Венета Николова

Према историчару Божидару Димитрову, има и других података о употреби ракије на нашем поднебљу. Један од тих података потиче из 1372. г. Реч је о извештају турског војсковође Лале Шахина паше упућеног главној команди Османског царства у којем су бугарски војници описани као "крупни људи, бркоње, очито прекаљени у многим биткама, али и навикли да употребљавају вино и ракију, једном речју – бекрије." Историја и археологија ће бити основни адути Бугарске у преговорима са ЕК да ракија најзад буде призната традиционалним бугарским напитком. Љубитељи тог пића са нестрпљењем очекују да оно буде патентирано у Бриселу као типично бугарски производ. Једино тако би му акцизна стопа пала упола што би смањило његову цену. Проблем је у томе што је неколико балканских земаља ушло у спор коме да се доделе патентна права повезаних са ракијом. За љубитеље ракије у Бугарској тај је спор сувишан – они су убеђени да је то нашки напитак чији су квалитети неоспорно бољи од оних свих осталих врста те огњене воде у свету. Довољно је само гуцнути мало лозоваче или шљивовице и одмах ћете се у то убедити!

Превела: Ана Андрејева