Првог новембра у Националној библиотеци "Светих Кирила и Методија" отворена је изложба под насловом "Сећање на Пенча Славејкова". Она је посвећена једном од великих бугарских песника и интелектуалаца, а поводом 100. годишњице његовог рада на положају директора библиотеке. Коорганизатори поставке су Национални књижевни музеј и спомен кућа "Петко и Пенчо Славејкови" у Софији. Изложба представља ауторске књиге и преводе Славејкова, рукописe, документe, фотографије, личне предмете, портрете.

Ирина Славејкова са својом децом (Пенчо је још беба). Пенчо Славејков – ученик Пловдивске гимназије, 1884.

Ево шта прича Здравка Никовска, главни кустос спомен куће "Петко и Пенчо Славејкови": "Прва табла посвећена је његовој породици, вези са оцем – великим препородитељем, новинаром и песником Петком Рачовим Славејковим и са његовом браћом, о родном граду. Пенчо Славејков, као и сва остала деца Ирине и Петка Славејкових, рођен је у граду Трјавна, у лепој кући из доба Препорода, која је данас претворена у музеј. Наравно, породично окружење је веома важно за сваког песника. А отац га је научио да воли народне песме, бајке и легенде. Следећа табла представља везу бугарског фолклора са епским стваралаштвом Пенча Славејкова. Око 1900. године он је саставио рукопис под насловом "Књига песама" са бугарским народним песмама, који је нажалост објављен после његове смрти. А дела која је он са љубављу и марљиво сакупљао у жељи да их сачува за будуће генерације, инспирисала су га да створи своје чувене епске песме, које импресионирају драматизмом и поетском лепотом. У њиховим сижеима преплићу се стварност и фантастика исто као у народним предањима."

Пенчо Славејков је своје образовање стекао у Немачкој, где се упознао са модерним тада европским књижевним и филозофским трендовима. Тако су се у његовом стваралаштву појавиле општељудске идеје, нове духовне просторе у једном замршеном и забринутом свету. Али је Пенчо Славејков најбољи у усклађивању интимних размишљања са филозофским просветљењем и виталношћу речи у духу бугарске традиције. Тако се рађају прави драгуљи на светском нивоу – кратке песме у збирци "Сан за срећу".

Збирка песама "Сан за срећу", 1907., са аутограмом за дра Крстева

Поставка прича и о учешћу Пенча Славејкова у кругу "Мисао" који су основала четворица истакнутих бугарских књижевника – Пенчо Славејков, Пејо Јаворов, др Крстјо Крстев и Петко Тодоров. Они су у многоме допринели европеизацији домаћег културног живота. Истоимени часопис који су издавали 15 година (од 1892. до 1907.) помагао је бугарском читаоцу да се упозна са новим тенденцијама у уметности и књижевности, развијао је њихов висок естетски укус. У часопису су објављени и ерудиране и темпераментно написане критичке студије и уметничке репортаже Славејкова.

Круг "Мисао", 1906. (с лева на десно: Пенчо Славејков, Пејо Јаворов, Петко Тодоров и др Крстјо Крстев

Изложба сведочи и о раду Пенча Славејкова на положају директора Народног позоришта, заменика директора и директора Народне библиотеке, у чијем се фонду чувају документи и рукописи многи од којих су сада први пут представљени јавности.

Мара Белчева

"Нисмо мимоишли још један важан аспект у његовом животном и духовном путу – љубав са песникињом Маром Белчевом – каже Здравка Никовска. - Представљен је и њихов заједнички рад на преводу "Тако је рекао Заратустра" од Ничеа. Годинама они су заједно радили и на Славејковом епу "Крвава песма". Он га је писао до краја свог живота и остао је незавршен. Познато нам је да је управо за тај еп у јануару 1912. велики пријатељ и преводилац бугарских књижевника др Алфред Јенсен – члан Нобеловог комитета – предложио Славејкова за додељивање те престижне награде, али је нажалост песник преминуо пре времена."

У лето 1911. министар просвете Стефан Бобчев је разрешио Славејкова дужности директора библиотеке и предложио му другу, али је песник одбио и огорчен је отпутовао у иностранство. Преминуо је 28. маја следеће године у италијанском градићу Брунате, где му је 2007. постављен споменик.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Венета Павлова