У срцу планине Родопи, око 10 км јужно од Асеновграда, налази се Бачковски манастир Успења Богородичиног. Он има десетовековну историју и познат је по јединственој комбинацији три културе - византијске, бугарске и грузијске, уједињене у православној вери. Манастир је 1083. године основао велики византијски војсковођа Григориј Бакуријани. Григориј Бакуријани је израдио статут - Типик који је у ствари први такав статут сачуван на бугарским просторима и представља вредно сведочанство о историји овог светог места. Аутор књиге о Бачковском манастиру је познати историчар уметности виши научни сарадник др Костадинка Паскалева.
„Свом својом снагом морамо настојати да у овом свету живимо мудро – овим речима из статута манастира почиње моја књига – каже др Паскалева. – Током једномесечног боравка у обитељи постала сам свесна да смисао тих речи долази до изражаја у начину живота монаха који су смерни, удубљени у себе, вредни, марљиви и духовни људи. Бачковски манастир се првобитно развијао као центар грузијског монаштва. При манастиру су постојали болница за сиромашне, школа и три метоха. Уосталом, добротворна делатност је била врло карактеристична за средњовековне манастире.“
У манастирској обитељи има неколико запажених цркава. Најстарија је Бакуријанова костурница која је једна од мало сачуваних цркава-костурница у Бугарској. Њене зидне слике са темама о смрти и васкрсењу сврставају се међу ремек дела црквеног сликарства на Балкану. Осликан је и лик бугарског цара Ивана Александра - ктитора и заштитника Бачковског манастира у 14. веку. Тада је област у којој се налазила света обитељ уступљена бугарском владару од стране византијске царице Ане Савојске.
„Друга значајна зграда у манастирском комплексу је трпезарија у којој се изводи посебан ритуал који подсећа на тајну вечеру. Током јела читају су делови житија Светих, јер то монасима служи као духовна храна и морални пример – наставља др Паскалева. - На већини фресака у трпезарији приказана је Света Богородица која је покровитељица манастирских мушких братстава. Осликано је и Јесејево стабло које представља Исусово родословље где је и место Богородице као његове мајке.“
У основи стабла осликани су ликови Аристотела, Платона, Плутарха, Диогена, Аристофана који показују везу хришћанства са античким филозофима.
„Ово је важан елемент украса који открива нови аспект историје хришћанства – неохуманизам‚ карактеристичан и за дела једног од великих филозофа Јована Итала – каже др Костадинка Паскалева. - Његов ученик је грузијски филозоф Јован Петрици (око 1050-1130.) који је био међу истакнутим књижевницима у обитељи. Бачковски манастир је постао средиште књижевне и преводилачке делатности, школа филозофа који су остваривали важну везу између средњовековне Грузије и Византије.“
Саборна црква је такође запажени споменик у Бачковском манастиру. Њен предивни иконостас са иконама из 17. века украшен је богатом позлатом. У припрати храма су приказани ликови Георгија и Гаврила, једних од ктитора манастира. У манастирској целини налази се и црква Св. Николе. Године 1840. велики бугарски сликар и иконописац из доба Препорода Захари Зограф осликао ју је фрескама по којима је постао познат. Из исте године је и његов први аутопортрет. У цркви се може видети и запажена композиција Захарија Зографа „Судњи дан“ у којој је приказао као грешнике кочоперне жене и имућне газде из Пловдива. Његово дело су и зидне слике у пролазу испод цркве Св. Арханђела.“
Икона Пресвете Богородице са Младенцем у Саборном храму је светиња због које многи верници посећују Бачковски манастир. На окову иконе је натпис на грузијском језику из 1311. године. Она је пронађена у пределу Клувијата о чему постоји више легенди које су кроз векове сачувале веру у њену чудотворну моћ. Сваке године другог дана Ускрса, организује се литијска поворка до места где је откривена икона Пресвете Богородице са Младенцем и служи се молебан. Верници долазе у свету обитељ да би овде нашли утеху и духовни мир, наду у бољи живот.
Превела: Марина Бекријева
Фотографије: pravoslavieto.com и wikipedia.org
Бугарска православна црква данас обележава празник посвећен зачећу Свете Ане – мајке Пресвете Богородице. Јоаким и Ана дуго времена нису имали деце, упркос праведном животу који су водили. Поред личне туге, трпели су и осуду друштва, јер је у то време..
Бугарска православна црква 6. децембра прославља Светог Николаја Чудотворца. Називају га свецем милосрђа, јер је током целог свог живота помагао сиромашнима и људима у невољи, слабе је храбрио говором истине, али о својим доброчинствима није говорио..
Данас Бугарска православна црква слави успомену на Свету великомученицу Варвару, девојку племићког порекла која је почетком IV века страдала због хришћанске вере. У народу је овај празник познат и као Женски Божић. Назив потиче из обичаја који..