Ако на Бадње вече пада снег - пчеле ће се добро ројити. Ако је време магловито – биће такво целе године. Снови у ноћи уочи Божића проричу, а жеље се остварују. Постоји још пуно народних веровања везаних за овај тако вољени празник. Опстала кроз векове, она придају непоновљиву атмосферу…

Бадње вече, Малка Коледа, Мали Божић …- тако Бугари називају 24. децембар – дан уочи празника Рождества Христовог. Датум је установила црква у 6. веку. Дотада у то време године славили су се разноразни пагански празници повезани са припремом за дочек новог почетка и покретањем духовних снага човека. На бугарском тлу славили су рођење Младога Бога и новог Сунца, Божић. У нашој народној традицији сматра се да је време око зимског солстиција посебан тренутак у годишњем календару. У поноћи после Бадње вечери почињу некрштени дани када се, по веровању, ноћу јављају нечисте силе, зли духови који могу да нашкоде човеку, али и када се обнављају енергије природе. Народ је веровао да се на Бадње вече небо отвара – другим речима, отварају се границе између овоземаљског и небеског света. Сва симболика Бадњег дана и Бадње вечери има за циљ да припреми свест за прелазак, да обезбеди знање о битним, непролазним стварима.

© Фотографија: архива

Неизоставни део прославе Бадње вечери је бадњак - дрвена облица која се обредно налаже на ватру домаћег огњишта и по којој се гата каква ће бити нова година. Дрво за бадњак сече се на Бадњи дан, рано ујутро. Обавезно бира се неко плодно дрво. За избор дрвета и сечу бадњака били су задужени мушкарци, обично неки од синова у породици – млади момак, свечано одевен. Само сечење дрва за бадњак представљало је посебан ритуал. Кад се дрво исече у једном крају направи се невелика рупа у коју се ставља тамјан, маслац, вино и замота се у ново ланено платно. Приликом уношења бадњака у кућу момак пита: "Славите ли Младог Бога?", а укућани одговарају: "Славимо, славимо Младог Бога! Добро нам дошао!".

Ма колико архаично звучало, овај обичај постоји и данас. Многи Бугари паљење бадњака претварају у занимљив тренутак празновања Бадње вечери. Реконструкција целог тог ритуала ретко се сусреће и обично се изводи као атракција. Зато пак се мушкарац који је одлучио да наложи бадњак у камину стара да добро одржава ватру како би дрво изгорело до краја. У народу се веровало да то наговештава да ће година бити добра.

© Фотографија: БГНЕС

Бадња вечера је један од најомиљенијих тренутака савременим Бугарима. Некада се трпeза звана "сoфра" постављала на поду, на прoстртoj слами. И данас у неким кућама посипају мало сламе испод стола. Бадњи дан је последњи дан Божићног поста па су стога и сва јела на трпези посна. Некада су се сви придржавали поста. Изузетак су чинили само старији и болесни људи, деца и људи на путу. Данас као да је број Бугара који се строго придржавају Божићног поста знатно мањи у односу на оне који се и у том периоду не уздржавају од мрсних јела. Без обзира на то и у нашим данима по традицији Бадња вечера је посна. Као и некада служи се непаран број јела – 7, 9 итд. И у великим ресторанима на Бадње вече служе сарме од киселог купуса са пиринчем, кувани пасуљ, кољиво, бундевача, ошап, па чак и погача са новчићем. Некада је било обавезно да трпеза обилује даровима земље. Поред поменутих јела на трпези су се увек налазили ораси, мед, некувано жито, воће. Спремање хране почињало је већ у зору. Посебно место на обредној трпези заузимао је хлеб. Жене су месиле три врсте хлеба. Боговица, богова пита, светац – тако су називали хлеб који се месио за Бадње вече. Он је представљао бескрвну жртву која се приносила Младом Богу. Другу врсту хлеба посвећивали су привредним активностима – пољопривреди, сточарству и разноразним другим занимањима и занатима. Некада су посебну пажњу посвећивали и спремању тзв. коледарских краваја. Њих су обично припремале младе девојке као љубавни дар. Свака цура је свом драганом давала такав кравај. А коледари су благосиљали кућу уз жеље за здравље, плодност, мир и слогу.

© Фотографија: архива

Богато украшена бадњачка погача и данас заузима посебно место на трпези на Бадње вече. По традицији у њу се ставља новчић. Сматра се да ће онај ко у свом парчету нађе новчић имати свакојаког берићета у наредној години. Прeд бадњачкoм вечерoм домаћин oкади трпeзу и разлoми пoгачу. Прво парче је за Пресвету Богородицу. Ако се новчић нађе у том парчету - нова година биће успешна за све укућане. Данас млади људи често рецепте скидају са интернета, а затим поносно на неком сајту објављују фотографију свог "производа". Искусније домаћице брижљиво чувају рецепте својих мајки и бака. Оне су сачувале и осећај ритуалног припремања јела за Бадње вече и њиховог служења. Ништа не сме фалити на трпези на Бадње вече - да би нова година била родна и пуна изобиља. Кад вечера почне – нико не сме устајати од трпезе да не би срећа побегла. Ко први кине – биће најуспешнији у послу. Ако је језгро ораха здраво и једро - десиће се добре ствари. Ко испод јастука стави залогај погаче – сањаће шта га чека...

Превод: Албена Џерманова