Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Мегалити – древна загонетка

Кромлех (село Старо Железаре)
Фотографија: Љубомир Цонев

Неки мисле да су то паганска светилишта, други да је реч о старим астрономским опсерваторијама, а трећи су убеђени да су то грађевине везане за погребне ритуале. Мегалитски објекти на територији Бугарске и даље побуђују интерсовање истраживача и знатижељнијих путешественика. Врло је могуће да их не уочите док се, рецимо, шетате шумом или пољем, али те древне структуре одолеле зубу времена, миловане ветровима и обавијане легендама су тамо већ хиљадама година. До сада је у Бугарској евидентирано на стотине сличних конструкција. Претпоставља се да им је број много већи.

© Фотографија: Љубомир Цонев

Менхири у близини Плиске

Тајна њиховог стварања остаје и данас неотдгонетнута. Те монолитне блокове начињених од огромних комада стења пободених у земљу, груписане или претваране у чудне грађевине градили су наши преци током скоро 4 хиљаде година. Сличне мегалитске структуре које су створиле људске руке пронађене су само у Европи и Азији. Најстарије потичу из 4. столећа пре Христа и налазе се у северозападној Европи. Бугарски мегалити су „млађи“ – изграђени су у периоду између 12. и 15. столећа пре Христа, али су зато прилично сложенији као конструкције. Мегалити пронађени на бугарском тлу се деле у две врсте. Сетите се симпатичног стрип јунака Астерикса и његовог верног друга Обеликса који је свугде носио са собом свој омиљени менхир (обелиск) који представља грубо отесани камени блок. Ти менхири представљају чврсто пободено у земљу камење које постоји од пре више хиљада година. Они су понекад виши од човека, а понекад су груписани и поређани један поред другог. У Бугарској се могу видети и стотине долмена – мегалитска гробница изграђена од више камених блокова и наткривена каменом плочом. Те грађевине личе кућици неретко са две или три просторије. „Ми не знамо ко их је створио! Говоримо о Трачанима, али су ти објекти старији од њих, а нису их ни грчки летописци помињали“, тврди Љубомир Цонев из БАН-а који већ годинама проучава ове загонетне античке споменике. Бугарски истраживачи нам препоручују да се усмеримо ка североисточном делу Бугарске где су рушевине Плиске – прве бугарске престонице основане 7. столећа. У околини града Плиска има на стотине велелепних менхира налик онима из Француске или Белгије који су врло добро очувани.

© Фотографија: Љубомир Цонев

Кромлех у Родопима (село Долни Главанак)

„Нико вам не може објаснити чему они служе, каже Љубомир Цонев. – Неки од њих су висине метар и по, а неки су виши од човека и штрче у небо. Када су камени блокови поређани у круг или полукруг зову се кромлехи. У Бугарској се испоставило да постоје две такве мегалитске конструкције. Једна је пронађена у источним Родопима надомак села Долни Главанак, у близини вештачког језера уздуж обале реке Арда. То је, у ствари, дивна туристичка дестинација. Све је јако добро организовано, располажу паркиралиштем и огласном плочом. У региону се могу видети око 15 сличних комада стења који су распоређени у круг са пречником 8 метара. Други кромлех је открио покојни археолог др Георги Китов на подручју Старосела недалеко од Четињове могиле, јужна Бугарска. На свега 30-ак километара од трачанског храма из краја 5. и 4. столећа пре Христа, налази се село Старо железаре. У јужном делу села, 2002. године је на једној равној ливади екипа дра Китова ископала трачанску хумку где је наишла и на други кромлех на простору земље. Пронађени кромлех представља групу од око 20-ак камена различите висине, поређаних у круг. Занимљиво је да се никде у свету те конструкције не прекривају хумкама земље. Али су Трачани волели да граде хумке, понекад су подизали и лажне хумке. Тако су и тај кромлех прекрили!“

© Фотографија: Љубомир Цонев

Долмен у Странџи (село Граничар)

Споменицима из каменог доба обилују планине Странџа и Сакар на југоистоку земље. Њихове вишевековне шуме су пуне долмена. Занимљиво је то што су неке од тих мегалитских структура грађене на врховима планина где се обично налазе и светилишта. Некада су мештани у околини планине Сакар веровали да у тим древним комадима камења живе духови и да ноћу из њих излази ватра.

© Фотографија: Љубомир Цонев

Долмен у Сакару (село Хљабово)

„Две конструкције долмена можете видети у том делу Бугарске, каже Љубомир Цонев. - У Сакар планини надомак села Хљабово у близини Тополовграда, налазе се највећи сачувани долмени код нас. Локално становништво је те објекте назвало „хамбарима“ или „змајевим кућама“. Реч је о структурама које личе на кућице, али су изграђене од огромних монолитних плоча. Понекад, најједноставније од њих имају само једну комору (просторију) – 4 зида прекривена плочом, али има и таквих које су са више просторија. Уколико будемо причали о највећим, најлепшим и најугледнијим долменима, има их око 10. Број мањих долмена износи око 20-30, а најмањи, који су нижи од човека, представљају тзв. долменске хумке. Некада је цела планина била гола и лако је било препознати долмене. Данас након зашумљавања региона, тешко ће те видети те објекте усред густог растиња. У централном делу планине Странџа крај села Граничар, Кирово, Горно и Долно Јабалково налазе се дивни долмени, као и у месту Маслен нос надомак градића Приморско у близини светилишта у стени Бегликташ.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

По публикацията работи: Венета Николова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Свети Димитрије Солунски – духовни покровитељ Видинa

Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..

објављено 26.10.24. 06.30

Мало Трново слави 111 година слободе

Мало Трново данас обележава 111 година од ослобођења. У овом граду је 25. октобра 1913. године мешовита бугарско-турска комисија потписала документ којим је град са околним насељима припојен Бугарском Царству. Потписници са бугарске стране били су..

објављено 25.10.24. 12.35
Проф. Николај Овчаров

У некрополи на Перперикону археолози открили још један гроб „вампира“

Гроб особе која је после смрти била подвргнута ритуалу против вампира откривен је приликом археолошких ископавања на Перперикону, рекао је за БТА руоводилац истраживања проф. Николај Овчаров. Гроб је пронађен међу скоро 250 откопаних гробова и..

објављено 22.10.24. 12.16