Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Мегалити – древна загонетка

Кромлех (село Старо Железаре)
Фотографија: Љубомир Цонев

Неки мисле да су то паганска светилишта, други да је реч о старим астрономским опсерваторијама, а трећи су убеђени да су то грађевине везане за погребне ритуале. Мегалитски објекти на територији Бугарске и даље побуђују интерсовање истраживача и знатижељнијих путешественика. Врло је могуће да их не уочите док се, рецимо, шетате шумом или пољем, али те древне структуре одолеле зубу времена, миловане ветровима и обавијане легендама су тамо већ хиљадама година. До сада је у Бугарској евидентирано на стотине сличних конструкција. Претпоставља се да им је број много већи.

© Фотографија: Љубомир Цонев

Менхири у близини Плиске

Тајна њиховог стварања остаје и данас неотдгонетнута. Те монолитне блокове начињених од огромних комада стења пободених у земљу, груписане или претваране у чудне грађевине градили су наши преци током скоро 4 хиљаде година. Сличне мегалитске структуре које су створиле људске руке пронађене су само у Европи и Азији. Најстарије потичу из 4. столећа пре Христа и налазе се у северозападној Европи. Бугарски мегалити су „млађи“ – изграђени су у периоду између 12. и 15. столећа пре Христа, али су зато прилично сложенији као конструкције. Мегалити пронађени на бугарском тлу се деле у две врсте. Сетите се симпатичног стрип јунака Астерикса и његовог верног друга Обеликса који је свугде носио са собом свој омиљени менхир (обелиск) који представља грубо отесани камени блок. Ти менхири представљају чврсто пободено у земљу камење које постоји од пре више хиљада година. Они су понекад виши од човека, а понекад су груписани и поређани један поред другог. У Бугарској се могу видети и стотине долмена – мегалитска гробница изграђена од више камених блокова и наткривена каменом плочом. Те грађевине личе кућици неретко са две или три просторије. „Ми не знамо ко их је створио! Говоримо о Трачанима, али су ти објекти старији од њих, а нису их ни грчки летописци помињали“, тврди Љубомир Цонев из БАН-а који већ годинама проучава ове загонетне античке споменике. Бугарски истраживачи нам препоручују да се усмеримо ка североисточном делу Бугарске где су рушевине Плиске – прве бугарске престонице основане 7. столећа. У околини града Плиска има на стотине велелепних менхира налик онима из Француске или Белгије који су врло добро очувани.

© Фотографија: Љубомир Цонев

Кромлех у Родопима (село Долни Главанак)

„Нико вам не може објаснити чему они служе, каже Љубомир Цонев. – Неки од њих су висине метар и по, а неки су виши од човека и штрче у небо. Када су камени блокови поређани у круг или полукруг зову се кромлехи. У Бугарској се испоставило да постоје две такве мегалитске конструкције. Једна је пронађена у источним Родопима надомак села Долни Главанак, у близини вештачког језера уздуж обале реке Арда. То је, у ствари, дивна туристичка дестинација. Све је јако добро организовано, располажу паркиралиштем и огласном плочом. У региону се могу видети око 15 сличних комада стења који су распоређени у круг са пречником 8 метара. Други кромлех је открио покојни археолог др Георги Китов на подручју Старосела недалеко од Четињове могиле, јужна Бугарска. На свега 30-ак километара од трачанског храма из краја 5. и 4. столећа пре Христа, налази се село Старо железаре. У јужном делу села, 2002. године је на једној равној ливади екипа дра Китова ископала трачанску хумку где је наишла и на други кромлех на простору земље. Пронађени кромлех представља групу од око 20-ак камена различите висине, поређаних у круг. Занимљиво је да се никде у свету те конструкције не прекривају хумкама земље. Али су Трачани волели да граде хумке, понекад су подизали и лажне хумке. Тако су и тај кромлех прекрили!“

© Фотографија: Љубомир Цонев

Долмен у Странџи (село Граничар)

Споменицима из каменог доба обилују планине Странџа и Сакар на југоистоку земље. Њихове вишевековне шуме су пуне долмена. Занимљиво је то што су неке од тих мегалитских структура грађене на врховима планина где се обично налазе и светилишта. Некада су мештани у околини планине Сакар веровали да у тим древним комадима камења живе духови и да ноћу из њих излази ватра.

© Фотографија: Љубомир Цонев

Долмен у Сакару (село Хљабово)

„Две конструкције долмена можете видети у том делу Бугарске, каже Љубомир Цонев. - У Сакар планини надомак села Хљабово у близини Тополовграда, налазе се највећи сачувани долмени код нас. Локално становништво је те објекте назвало „хамбарима“ или „змајевим кућама“. Реч је о структурама које личе на кућице, али су изграђене од огромних монолитних плоча. Понекад, најједноставније од њих имају само једну комору (просторију) – 4 зида прекривена плочом, али има и таквих које су са више просторија. Уколико будемо причали о највећим, најлепшим и најугледнијим долменима, има их око 10. Број мањих долмена износи око 20-30, а најмањи, који су нижи од човека, представљају тзв. долменске хумке. Некада је цела планина била гола и лако је било препознати долмене. Данас након зашумљавања региона, тешко ће те видети те објекте усред густог растиња. У централном делу планине Странџа крај села Граничар, Кирово, Горно и Долно Јабалково налазе се дивни долмени, као и у месту Маслен нос надомак градића Приморско у близини светилишта у стени Бегликташ.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

По публикацията работи: Венета Николова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Посмртни остаци цара Фердинанда Бугарског биће пренети у Бугарску

У среду, 29. маја, посмртни остаци цара Фердинанда ће борбеним авионом бити пренети из немачког града Кобурга у Софију. Након слетања авиона ће посмртни остаци мртвачким колима бити превезени у дворац „Врана.“ Погребна церемонија ће се одржати испред..

објављено 27.5.24. 08.41
проф. Николаj Овчаров

Бугарски истраживачи проучаваће цртеже на стенама у Алжиру

Археолог проф. Николај Овчаров и списатељица и путешественица Северина Маринова одлазе на експедицију у Алжир и пустињу Сахара. За БНР је проф. Овчаров рекао да ће двоје истраживати најбогатију колекцију петроглифа на свету, у самом срцу Сахаре, који су..

објављено 23.5.24. 10.45

БАН обележава Дан Светих Ћирила и Методија

Уочи 24. маја – Дана Свете браће Ћирила и Методија, дана бугарског писма, просвете и словенске писмености, Бугарска академија наука организује свечану прославу са представницима академске културне заједнице. Догађај ће се одржати 23. маја у сали „Проф...

објављено 23.5.24. 06.45