На белом коњу, одевен у свилену кошуљу Свети Атанасије Велики иде у шуму и каже: "Иди, зимо – дођи, лето! Некада се веровало да он то ради сваке године 18. јануара – на Дан Светог Атанасија Великог (зимског) када пада празник познат у народном календару и као Средина зиме. Том свецу посвећени су легенде и обичаји, а Бугари га још из давнине славе.

Свети Атанасије Велики

Истог дана, 18. јануара Бугарска православна црква прославља и празнује Светог Атанасија, патријарха Александријског, који је од 328. до 373. године био на архиепископском престолу. Истакнути богослов и одан борац за чистоту вере и очување православља Свети Атанасије Велики је и један од зачетника новозаветног монаштва које је настало крајем 3. и почетком 4. века у Египту. Сматра се да је Свети Атанасије заслужан за ширење монаштва у Европи. Светац је познат и по томе да се ватрено борио против следбеника јеретика Арија због чега је још у раном хришћанству назван „Великим“, „оцем Православља“.

У народу се верује да је Атанас или како га неки зову Танас део велике небеске породице. Његова браћа су свеци Никола, Илија, Василије, Петар, а о Светом Антонију кажу да му је био брат близанац. Из тог разлога после прославе Светог Антонија – 17. јануара, следи дан Светог Атанасија. Једна легенда прича како је Бог одлучио поделити свет између шесторице браће. Атанас је добио снегове и ледове, стога га народ поштује као покровитеља снежних олуја. Дан Светог Антонија се поклапа са првим даном после зимског солстицијума након чега дан почиње да расте. Према народним веровањима Антоније и Атанасије су заштитници од куге и богиња. Кажу да се болести рађају на дан Светог Антонија, а већ следећег дана, када се слави Свети Атанасије, оне крећу у обилазак земље. Како би их умилостивиле, жене припремају бесквасни обредни хлеб, премазују га медом и деле га родбини и комшијама. У хлеб се забада струк босиљка, биљка за коју је народ веровао да доноси здравље и чува од злих сила. На дан Светог Атанасија Великог жене не смеју плести, прести, нити кувати пасуљ или сочиво. Према веровању, тако се болести неће наљутити и брзо ће отићи из куће, а деца неће боловати од богиња.

У народним бајкама су Свети Антоније и Атанасије представљени и као ковачи. Једном су они радили у ковачници када је Атанасије видео да се гвожђе сувише ужарило у пећи, али није знао како да га ухвати голим рукама. Тада му је пало на памет да за то искористи два штапа. У ковачници је био и један пас који је лежао на поду. Светац је одлучио да изради металну алатку која је по свом облику налик на скупљене предње ноге пса. И тако је изумео прва клешта на свету. А од тог тренутка су браћа постала и заштитници ковача, ножара и поткивача, зато су га и они сваке године славили и у њихову част на дан светог Атанасија клали животиње на жртву. Та традиција је и дан данас сачувана у различитим деловима Бугарске. Један од тих занимљивих обичаја запажен је у селима северне Бугарске где су усред села сакупљали овнове и ритуално их лечили од куге. После тога су бирали неколико најбољих ована како би их принели на жртву Богу. Припремали су жртвено јело за целу породицу.

На дан Светог Атанасија у неким крајевима земље изводе се ритуали братимљења уз убеђење да ће браћа близанци Антоније и Атанасије бити њихови покровитељи. Људи који су изабрали да се збратиме морају да се до краја свог живота међусобно поштују толико, колико би волели и поштовали своју родбину. Породице побратима такође почињу да се једна према другој односе као према родбини. Људи који су се поводом братимљења окупили око трпезе обавезно су своје весеље завршавали разиграним колима у која су се хватала како млади, тако и старији људи.

Превод Ајтјан Делихјусеинова