Изгубљени свет мастодоната ће се препородити. Али не у новој холивудској продукцији, пуној спектакуларних акционих сцена које остављају гледаоце без даха. Љубитељи авантура ће моћи да доживе чудно путовање, телепортирајући се 5 милиона година назад у доба касног Плиоцена. Ова ће се атракција нудити у околинама села Дорково у планини Родопи, где предстоји изградња јединственог за тај део Европе музеја – Плиоценски парк.

Скелет мастодонта

Лобања аустралопитекуса

За разлику од научно-фантастичног трилера "Парк из доба Јуре" који нас води 200 милиона година назад у време, свет који ће оживети у парку код Доркова је много "млађи" – свега 5 милиона година. Отада датирају налази из праисторијског гробља надомак насеља. У 80. годинама прошлог века овде је стигла прва експедиција бугарских и француских научника, којом је руководио светски познати палеонтолог Ерве Тома – заменика директора "Колеж де Франс". На свега 60 сантиметара испод површине научници су направили необично откриће. Испред њихових зачуђених погледа појавили су се остаци одавно несталих животиња чије су огромне кљове, кутњаци и делови скелета миленијумима лежали неузнемирено испод њива мештана. Уосталом, тај је предео популаран под називом "Кокалите" – у преводу "коске", што није случајно! Становници овдашњих села су навикли да ваде чудне животињске кости док обрађују земљиште. У току 3 године бугарско-француска експедиције брижљиво је истражила регион и дошла до закључка да је то најбогатије палеонтолошко налазиште из доба касног Плиоцена у Европи. Део налаза послат је у Француску за рестаурацију и конзервацију, а затим је враћен овде.

Део вилице мастодонта

"У региону су пронађене кости преко 30 врста праисторијских животиња" – објашњава Свилен Топчијев, шеф пројекта изградње палеонтолошког музеја код Доркова. Остаци мастодоната, древних врста мајмуна, лавова, смилодона, медведа, тропрстог коња Hipparion-а и других савременика Плиоцена, употпуњују наше схватање о епохи, када су се на Земљи појавили и први хоминиди – Аустралопитекуси. Тада клима у овом делу Старог континента није била умереноконтинентална као сада, него суптропска.

"То објашњава зашто су пронађене кости топлољубивих животиња, каже Свилен Топчиjев. - Овде се изливала река чија је наследница данашња река Мутница, која се у сувим периодима пресушавала, а у кишовитим – постајала пуноводна. У једном таквом периоду суше већи део животиња је изумро, а када се река поново напунила, моћни ток воде их је однео до једног рукавца реке која тече крај Доркова и они су се тамо запечатили испод 3 слоја глине, формирајући необично праисторијско гробље."

Смилодон

Плиоценски парк ће отворити врата крајем 2012. г. Тада свако ће моћи да завири у необазриву прошлост, када су овде скитали наши преци – Аустралопитекуси. У праисторијском парку ће бити приказани рестаурирани у Француској остаци древних животиња, приказиваће се научно-популарни филмови, а преко звучника ће се емитовати звуци дивљих звери, који су насељавали тај део света пре неколико милиона година. Туристи ће шетати заобиђени егзотичним растињем и дивиће се чудним природним сликама.

Скелет смилодона

"Идеја научника већ од проналаска костију била је да израде реплике древних животиња и њиховог амбијента по узору на парк из доба Јуре, тако да се овде формира Плиоценски парк Дорково – објашњава Свилен Топчиjев. - Да видимо како су те животињске врсте, неке од којих су већ одавно нестале, уклапају у ареал свог древног хабитата. Да покажемо суптропске биљке, излив реке и врсте, део којих већ не постоји овде, као и једног мастодонта Ананкуса Арвернензиса у реалним димензијама. То неће бити обичан музеј, већ диорама – тј. жива слика далеке прошлости."

Превод: Александра Ливен

Фотографије: wikipedia.org