У априлу 2012. навршиће се 135 година од објављивања Руско-турског рата из 1877-1878. године којим је Бугарска ослобођена након петовековне османске владавине. Поводом годишњице обележавања почетка рата‚ у Софији је објављен луксузни албум "Споменици захвалности ослободиоцима Бугарске" на бугарском и руском језику. Његов аутор је публициста Стојан Рајчевски који је на том албуму радио скоро 10 година‚ вођен великом љубављу према историји и снажном жељом да се на једном месту окупе сви значајни материјални и духовни споменици везани за ослобођење Бугарске.
"Идеја о том зборнику настала је поводом обележавања 125. годишњице ослобођења земље од османске владавине – каже Стојан Рајчевски. – Проучили смо све књижевне изворе о споменицима и спомен обележјима‚ посвећеним Руско-турском рату. Обишли смо сва места где се они налазе да бисмо утврдили њихово стање. Направили смо слике тих споменика и укључили у зборник оне од њих који су најбоље сачувани. Идеја нам је била да прикажемо и споменике који нису одолели зубу времена. У издању су заступљене фотографије споменика погинулим официрима и војницима у Руско-турском рату: Русима‚ Украјинцима‚ Румунима‚ Финцима‚ Пољацима који су ратовали у саставу руске војске. Не смемо заборављати ни на бугарске ополченце о којима ћемо припремити посебан зборник."
Објављивање албума "Споменици захвалности ослободиоцима Бугарске" реализовано је као заједнички пројекат Федерације за пријатељство са народима Русије и Заједнице независних држава‚ агенције "Россарадња" и Руског културно-информативног центра у Софији. Публициста Стојан Рајчевски обишао је скоро сва насеља у земљи у којима су‚ према прикупљеним подацима‚ подигнути споменици. Неки од њих значајни су симболи бугарске историје зато што су везани за битке које су биле од пресудног значаја за исход ослободилачког за Бугарску Руско-турског рата – код Шипке и Плевена. Други споменици су скоро уништени‚ али захваљујући истраживањима стручњака‚ у току је рад на њиховом обнављању.
"Бугарски народ је сачувао своју веру и негује поштовање према свима који су му учинили добро. Захваљујући томе‚ велики део споменика је очуван без обзира на политичке превртљивости и страсти" – каже Стојан Рајчевски. Због тога ће и овај албум импресионирати све који знају да је слобода Бугарске извојевана по цену драгих жртава‚ муком и крвљу, страдањем и пожртвовањем.
"Албум ће навести на размишљања о цени слободе‚ јер је прошло много година‚ а време брише живе успомене - наставља Стојан Рајчевски. – Слобода нам није дата на поклон‚ многи Бугари и пријатељи Бугарске жртвовали су живот за њу. Њихов подвиг мора се памтити‚ зато што је свака смрт света. Сваки народ има бурне и врхунске историјске тренутке‚ правио је неке велике гестове. Стога свако добро дело треба поштовати."
На бугарском тлу постоје и бројна спомен обележја везана за Руско-турски рат из 1828-1829. године. Њихове слике су такође нашле места у албуму. Према Стојану Рајчевском многи споменици су били намерно уништени или скривени после пада Бугарске под османску владавину. Упркос томе‚ неке од тих споменика су стручњаци различитих регионалних музеја већ открили‚ а други су остали једино у историјском памћењу.
Превела: Марина Бекријева
Бугарска православна црква и њени верници 20. јула славе успомену на старозаветног пророка Илију. О поштовању нашег народа према овом богоугоднику сведочи и мноштво православних храмова подигнутих њему у част. Житије светитеља обилује бројним..
Новоизабрани бугарски патријарх Даниил обићи ће епархије широм Бугарске. Први град који ће посетити је Видин, саопштила је Видинска митрополија. Овај град је центар епархије, на чијем се челу налазио пре него што је изабран за бугарског патријарха...
И ове године је испред Џумаја џамије у Пловдиву обележен Дан ашуре. Домаћин догађаја је Регионално муфтијство, уз подршку Општине Пловдив. Становници и гости града пробали су ову укусну посластицу, а за добро расположење окупљених побринула се група..
"Хришћанска Европа је жива и покушаји да се она дехришћанизују и дехуманизују неће успети", каже се у ставу Светог синода Бугарске православне цркве о..
Ведро