Житељи општине Грмен у планини Родопи на путу су да замене гајење дувана, што им је годинама било традиционално занимање, лакшим и уноснијим послом какав је туризам. Повећано интересовање за сеоски туризам у старинским кућама, преуређеним за госте, усред лепе природе разлог је што су многи напустили њиве и почели се бавити угоститељством.
© Фотографија: Венета Николова
Тако се у току неколико година, само у селу Огњанову, познатом по својим минералним изворима, појавило на десетине малих породичних хотела који се радују мноштву гостију. Већина њих је у власништву бивших узгајивача дувана који су данас постали успешни предузетници.
© Фотографија: Венета Николова
Такав је случај и са Венцеславом Шарковим – некадашњим ратаром и садашњим власником породичног хотела у селу Огњанову. Неуредна исплата субвенција и ниске откупне цене дувана разлог су што је овај житељ родопског села Огњаново одлучио да на другачији начин зарађује за живот. "До пре 2006. г. гајили смо 50-60 ари дувана, а приноси нам су били око једне тоне годишње, али смо се убедили да је том производњом немогуће покрити трошкове домаћинства" – прича Шарков и сећа се како су се са супругом одлучили на рискантан потез – подигли су банковни кредит са намером да изграде мали хотел. Пре четири године тај хотел је примио прве госте и од тада, па све до данас бизнис им је профитабилан. "Упркос кризи, имамо клијенте, сналазимо се некако и отплаћујемо дуг банци" – тврди предузетник. Признаје међутим да свој успешан бизнис дугује добро очуваној природи Родопа и нада све – минералној води села Огњанова која попут магнета привлачи посетиоце.
© Фотографија: www.bg.wikipedia.org
"Огњаново је целогодишња минерална бања у којој се лечи низ обољења – каже Венцеслав Шарков. - Истовремена је вода која је иначе врела, пошто се охлади добра за пиће. Она има благотворно дејство на дигестивни тракт. Клима која је под утицајем Егејског мора, такође је веома повољна за опоравак здравља."
© Фотографија: Венета Николова
До пре десетак година око 85% становништва гајило је дуван да би зарадило за живот, а тек 4% било је ангажовано у туризму. Данас око 40% житеља Огњанова и околних насељених места ради у сфери туризма. Мештани кажу да не жале због дувана јер им много више прија да дочекују госте – с једне стране је занимљивије, а с друге – уносније. Уместо да ореш њиву, да садиш дуван, да га заливаш, убиреш, сушиш и ређаш у нискама и да ти га накрају откупе за бадава много је боље да на основу природног богатства – минералне воде – развијаш туризам.
© Фотографија: Венета Николова
"Поред гостију из Бугарске, долазе нам и многи Грци из подручја северног града Драма – каже Венцеслав Шарков. - Када је криза захватила Грчку, Грци су почели да нам чешће долазе јер им овде дође много јефтиније. Понекад свраћају у наш хотел само за ручак и затим се враћају кући. У породичном хотелу имамо базен са минералном водом и механу. Клијенте угошћујемо јелима која справљамо скоро искључиво од наших производа. Нудимо им кобасице и ћуфте од исецканог меса и свињска ребра. Сада људи у Огњанову се опет усмеравају према пољопривредној производњи али према гајењу таквих биљака које помажу развоју туризма. Да би се бавили свим тим активностима, они очекују веће субвенције. Они предузетници који желе да направе стакленике и пластенике и да еколошки чистим производима хране госте ван летње сезоне, требало би да уживају подршку државе."
Превела: Ана Андрејева
Вицепремијерка и министарка финансија Бугарске, Људмила Петкова, учествује на редовним годишњим састанцима Савета гувернера Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ) у Вашингтону, САД. У бугарској делегацији налази се и гувернер Народне..
Према најновијем извештају „Глобалне економске перспективе“ који је данас у Вашингтону представио Међународни монетарни фонд (ММФ), б угарска економија ће у текућој години порасти за 2,3%. Ова процена је коригована у односу на април, када је ММФ..
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је..