У крајњем северозападном делу Бугарске, на јужној обали Дунава, налази се град Видин кроз који су вековима пролазили важни путеви Европе. Као град са стратешким положајем, он је био значајно насеље у различитим историјским епохама. Недалеко од данашњег града откривена су древна трачка насеља. Међутим, најстарији остаци материјалне културе на подручју Видина потичу из римског доба, с почетка 2. века. Стари Римљани су на том месту саградили и утврдили град Бононија површине од око 20 ха, који је био опасан јаким бедемима.

„Тврђава се, нажалост, налази у најгушће насељеном градском подручју Видина - четврти Калето, што отежава систематска археолошка истраживања – каже Фионера Филипова, директор Историјског музеја у Видину. – Међутим, откривени су поједини делови бедема са 8 кула пречника 20 м, као и неке зграде у унутрашњости града-тврђаве. Намеравамо да наставимо археолошке радове у најбоље очуваном делу античке Бононије. Међу највреднијим предметима музејске збирке из тог периода је бронзана глава младог мушкарца за коју се сматра да приказује римског цара Трајана.“

У римско доба Бононија је била једна од најјачих тврђава у овом делу царства. Археолошка истраживања сведоче да град није био тешко погођен најездом Авара у другој половини 6. века. Његов погодан положај поред реке и одбрамбена постројења вероватно су привукли Словене. У 7. веку овде је већ постојало велико насеље словенског живља које је, према историчарима, ушло у границе бугарске државе коју је 681. године основао кан Аспарух. Словени су назвали град Бадин или Бдин, одакле потиче његово савремено име.

„Западна граница бугарске државе у оно доба сматрана је сувише спорном, али се поуздано зна да је Видин улазио у њене пределе – објашњава Фионера Филипова. - У време Прве бугарске државе (681.-1018. г.) Видин је био средиште једне од 10 области у њој, а од 9. века – и средиште епархије.“

© Фотографија: www.vidin.bg

Тврђава „Калето“ – Стамбул капија

О димензијама средњовековног града сведоче и дела византијског хроничара Јоана Скилице. У њима се наводи да је за време осмомесечне опсаде Видина 1002. године од стране војске византијског цара Василија Другог, град имао изузетно јаке бедеме. Опсада је била тешка, а догодила се у тешком за Бугарску периоду. 16 година касније земља је пала под византијску власт све до 1187. године када је ослобођена после избијања устанка племића Асена и Петра. Крајем 13. и почетком 14. века Видином је управљао цар Михаил Шишман – оснивач последње бугарске династије пре пада земље под османску власт. Томе је уосталом погодовала чињеница да је Бугарска била подељена. У Трнову је царовао Иван Шишман, а у Видину – његов брат Иван Срацимир. Османлије су освојиле Видин 1396. године. Почетком 15. века у овом крају је избио први бугарски устанак против османских освајача на челу са Константином и Фружином – синовима Ивана Срацимира и Ивана Шишмана. Устанак је угушен након неколико година.

© Фотографија: museum-vidin.domino.bg

Крстата касарна

„Нови освајачи су оценили стратешки положај Видина – наставља Фионера Филипова. – Он је био центар области (санџака) која је обухватала скоро целу територију царства Ивана Срацимира. У 17. веку Видин је постао погранични град Османског царства. У то време је подигнута велика турска тврђава „Калето“ која је бранила царство са северозапада. Видин који је до тада био познат као привредни и лучки град, претворио се у војно средиште. Један од најзанимљивијих периода његове историје везан је за владавину Османа Пазваноглуа од 1793. до 1807. године.

© Фотографија: www.vidin.bg

Пазваноглуова библиотека

Осман Пазваноглу је био одметник од централне турске власти, турски војни заповедник и управник Видинског пашалука. Потицао је из богате породице јањичара. Сложена и контроверзна личност, Пазваноглу је током 14 година био независни владар. Познат је по својим реформаторским идејама о управљању, штитио је верске слободе и Муслимана, и хришћана. У Видину данас постоје џамија и библиотека чију је изградњу финансирао Пазваноглу. Купола џамије се на врху не завршава полумесецом, већ стилизованим копљем које је симбол јањичарске јединице, којој је припадао Осман Пазваноглу.

После ослобођења Бугарске од османске владавине Видин није био велики привредни центар, иако се релативно брзо развијао. Међутим, о поносу града као капије према Западној Европи сведочи и чињеница да је 1891. године овде изграђена прва позоришна зграда у Бугарској. Пет година касније у Видину су гостовали оперски певачи из европских земаља. Из богате прошлости овог подунавског града остали су нам дивни споменици.

© Фотографија: www.vidin.bg

„На простору Видина налазе се споменици који су јединствени не само у региону, већ и у Бугарској – каже Фионера Филипова. – Поменућу средњовековну тврђаву „Баба Вида“ на обали Дунава која је симбол нашег града. Годишње је посети око 50 хиљада људи од чега петину чине страни туристи. Симболи Видина су и Пазваноглуова џамија и библиотека. Код старе железничке станице у граду налази се Споменик ожалошћеном војнику који није великих димензија, али је важна његова порука. Споменик је посвећен Српско-бугарском рату из 1885. године и приказује обичног војника који седи у тужном размишљању – о овом братоубилачком рату. Један енглески новинар које је посетио Видин у 30-им годинама минулог века, написао је да у оно доба овај споменик нема аналога у просвећеној Европи. За мене је он један од симбола града.“

© Фотографија: imagesfrombulgaria.com

Музеј „Конака“

Међу културно-историјским знаменитостима Видина су, осим тврђаве „Баба Вида“, и тзв. Крстата касарна и конак који су претворени у музеје, цркве Св. Петке и Св. Пантелејмона из 17. века, затим јеврејска синагога из 1894. године и Галерија ликовних уметности. Видин је родно место великих бугарских сликара Жула Паскина и Николе Петрова, познатог оперског певача Стефана Еленкова и истакнутог лингвисте акад. Стефана Младенова.

Превела: Марина Бекријева