Европска комисија је израдила списак најугроженијих земаља у ЕУ, на коме се нашло 12 држава којима прети макроекономска и социјална криза. Другачије речено, Брисел је неке показатеље према одређеним параметрима оценио као граничне и потенцијално опасне по економску стабилност ЕУ. Земље на тој листи ће неко време бити под специјалним надзором Европске комисије. Према Бриселу, потребно је да економско стање тих држава буде подвргнуто детаљној анализи како би се утврдио степен ризика за одговарајућу земљу. С тим у вези коришћено је 10 кључних економских показатеља, а циљ Европске комисије је да изради препоруке угроженој држави да би она предузела мере и извршила промене у привреди. Реч је о новој процедури Брисела покренутој у циљу раног упозоравања на ризике од макроекономског дебаланса у земљама ЕУ.

Међу тих 12 земаља на листи ЕК је и Бугарска. У групу држава за које је предвиђена израда дубље анализе на бази основних економских показатеља сврстани су и Белгија, Велика Британија, Данска, Финска, Француска, Италија, Мађарска, Шпанија, Шведска, Словенија и Кипар.

Европска комисија је објавила и "црну листу" европских земаља које су најугроженије економским потресима. На тој листи су се нашли Грчка, Ирска, Португал и Румунија. Те земље неће бити анализиране, јер су оне део специјалних програма економске стабилизације и добијају финансијска средства из програма ЕУ и ММФ. Преосталих 11 земаља за сада није потребно да коригују своје економске политике.

Министарство финансија Бугарске је оштро реаговало на оцену Брисела након чега је објавило документ о макроекономским показатељима Бугарске. Према министарству, они су у складу са захтевима ЕУ, а подаци наведени у анализи Брисела, су стари и не показују последње промене у економском стању земље.

Зашто је Европска комисија ставила Бугарску на списак земаља у области економског ризика? Један од разлога за то је високи дефицит текућег рачуна још из 2008. године, али се у исто време не води рачуна да је у 2011. години Бугарска остварила довољан суфицит. То је један од критеријума Брисела. Према прелиминарним подацима Бугарске народне банке, суфицит текућег рачуна земље износи 1,15 милијарди евра. Како су урађени ови прорачуни? Подаци Националног завода за статистику показују да Бугарска има довољно прихода на бази средстава из европских фондова и новца који стиже по основу дознака бугарских грађана из иностранства. Према томе, укупни биланс показује да је у 2011. забележен озбиљан суфицит. Међутим, европски експерти приказују Бугарску у негативном светлу, зато што су користили податке из 2008., 2009. и 2010. године.

Поред тога, Бугарска је друга земља у ЕУ са најнижим износом државног дуга у трећем кварталу 2011. А на то не указују подаци бугарских статистичких служби, него Европске статистичке службе Евростат. Другим речима, по критеријуму удела јавног дуга у БДП-у Бугарска се не би могла наћи на списку најугроженијих земаља у ЕУ. Други показатељ везан за учешће дуга приватног сектора у процењеном БДП-у, такође није убедљив што се Бугарске тиче. Јер европски званичници не узимају у обзир једну битну чињеницу, а то је да се овде ради углавном о задужености између страних компанија и њихових кћеринских друштава у Бугарској.

Уопштено речено, анализа о нашој земљи заснована је на механичком преношењу застарелих података, а да се при томе не води рачуна о економским трендовима и политици земље у последњих годину дана. Због тога извештај Брисела који је Бугарску ставио на листу најугроженијих земаља у ЕУ, баца сенку на њен углед.

Превеле: Марина Бекријева, Ајтјан Делихјусеинова