19. фебруара Бугарска обележава 139. годишњицу погибије Васила Левског – највољенијег националног хероја. Он је био не само револуционар, идеолог, стратег и теоретичар националне револуције који је свој живот посветио ослобођењу Бугарске од петовековног османског ропства, него је одредио и будући облик уређења независне државе. У том светлу приказан је у књизи „Васил Левски – Апостол бугарске слободе“. Она је преведена на седам језика – француски, енглески, немачки, италијански, шпански, норвешки и мађарски и део је пројекта „Реновирање Онбашијеве куће у оквиру Националног музеја „Васил Левски“ у Карлову“. Циљ пројекта је да допринесе популарисању дела Левског које је светла страница у европској историји. Он се остварује средствима из Финансијског механизма Европског економског простора.
Аутори књиге су троје истакнутих истраживача живота и револуционарне делатности Васила Левског. Један од њих је Дора Чаушева, директор Националног музеја „Васил Левски“ у Карлову:
„Ми покушавамо да популаришемо идеје Васила Левског ван граница Бугарске. Он је приказан у књизи као револуционар и демократа, борац за личну, националну и општељудску слободу. Сваки од аутора фокусира се на различите аспекте живота Левског, а кроз бројне фотографије и богат документарни материјал представљено је наслеђе Апостола. Прича се и о његовом родном дому у Карлову да би читалац осетио поносни дух Старе планине и средине у којој се формирала једна личност која је ишла испред времена и својом делатношћу и идејама представља драгоцени интелектуални капитал сваке нације.“
У првом делу књиге „Васил Левски – Апостол бугарске слободе“ историчар проф. Дојно Дојнов, председник Општебугарског комитета „Васил Левски“ прича о животном путу обичног младића рођеног 1837. године у Карлову, који је кренуо Божјим путем, али затим одустао од монашког живота и дао свој живот за остварење светог циља - ослобођења Бугарске. Као учесник у две бугарске легије и барјактар у чети Панајота Хитова, Левски се изблиза упознао са ослободилачким покретом бугарског народа. А познанство са неким од најзначајнијих представника бугарске емиграције, људима слободарске и револуционарне мисли као што су Георги Раковски, Иван Касабов, Љубен Каравелов, Христо Ботев проширили су његове видике идејама европских револуционарних покрета. О политичким убеђењима Васила Левског прича проф. Иван Стојанов, предавач историје бугарског Препорода на универзитету „Св. Св. Кирил и Методи“ у Великом Трнову који је један од коаутора књиге о Апостолу слободе:
„У нацрту статута Унутрашње револуционарне организације коју је он створио, јасно су декларисани њени циљеви, а то је „замена деспотско-тиранског система демократском републиком“. Васил Левски је идеју о републиканском уређењу, претварању поданика у грађанина истакао у 70-им годинама 19. века када су у свету постојале само две праве републике – Швајцарска и САД. Он је пренео на бугарско тло идеје великих европских мислилаца и револуционара Ђузепеа Мацинија и Лајоша Кошута. Са погледом, упртим у будућност Левски је Бугарску видео као „демократску републику“ у којој ће „Бугари, Турци, Јевреји итд. бити равноправни у сваком смислу“ и постојаће једногласност у доношењу закона. У теоретском и практичном погледу Васил Левски је много тога учинио за свој народ да би се Бугарско питање ставило на европску политичку сцену.“
Због своје самопожртвованости, моралне чистоте и великог доприноса националном револуционарном покрету Васил Левски је у сећању народа остао као Апостол слободе. Иако је након његове смрти османска власт нанела тежак ударац мрежи револуционарних комитета коју је Левски неуморно градио, она је имала важан допринос организацији Априлског устанка 1876. године. Жестоко угушивање устанка и самопожртвованост бораца изазвали су снажну подршку европске јавности бугарској ствари. Тако је дошло до ослободилачког за Бугарску Руско-турског рата из 1877-78. године.
Према проф. Дојнову, на почетку 21. века потребно је скинути ореол светости са лика Васила Левског и разматрати га као реалног човека, учити се од његових идеја. Поруке Левског увек су биле упућене обичном човеку који је творац историје. И ако се данас питамо где је место Бугарске у великој европској породици, можемо се сетити речи Апостола бугарске слободе: „Да будемо равноправни са другим европским народима зависи од наших удружених напора.“
Превела: Марина Бекријева
Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..
Бугарска православна црква и њени верници 1. октобра обележавају празник Покров Пресвете Богородице као помен на црквени догађај када се Богородица током богослужења јавила окупљеном народу. То се десило на данашњи дан 911. године, за време цара..
Пре 26 година, 30. септембра, на иницијативу Бугарске православне цркве (БПЦ), у Софији је сазван Свеправославни сабор како би се помогло у превазилажењу раскола међу нашим свештенством. Упркос наговорима васељенског патријарха Вартоломеја, бугарски..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је..