Сигурно вам је познато да је март „женски“ месец. А да ли се ико од вас питао зашто је то тако?

Према предањима и легендама код Бугара, месеци у години су једанаесторица браће и једна сестра – Марта. Сви они живе на крају света и увек долазе појединачно у свет људи. Једино Бабу Марту људи дочекују на неки другачији начин, указујући јој посебну част. И дан данас у неким крајевима земље сачувани су стари обичаји које су људи изводили 1. марта: ритуално спремање куће, паљење тзв. мартенских ватри, терање змија и гуштера. У целој земљи се поштује традиција ношења мартенице – врсте амајлије од испреплетеног белог и црвеног конца коју стављају на одећу, везује се на руку или се носи око врата. Верује се да мартеница има магичну моћ и чува од злих сила и урокљивих очију, носи здравље и берићет. А у том прелазном периоду између зиме и пролећа пропраћеном наглим променама температуре заштита од негативне енергије свакако неће бити на одмет. У народу се верује да та променљивост времена, када је час топло, час хладно повезано са опаком нарави Бабе Марте. А зашто је то тако? Према неким легендама Велики и Мали Сечко (јануар и фебруар) су попили вино, а својој сестри Марти нису ни капи оставили. Када је то видела, Марта се јако наљутила, али је затим рекла да су то ипак њена браћа урадила, дакле, нису то неки непознати људи. Према другим веровањима Марта је била удата за Априла који је био врло згодан младић, али је упркос томе сав био блатњав. Тако сваки пут, кад год би га погледала у лепо лице, Марта је сијала од среће, али се зато увек љутила на његове блатњаве ноге.

© Фотографија: www.pravoslavieto.com

Ако почетком месеца марта људи дочекују веселу, али уједно с тим и ћудљиву Бабу Марту, са ближењем краја тог месеца, 25. марта, православна црква обележава један од највећих хришћанских празника – Благовести. То је дан када је Арханђео Гаврило јавио Деви Марији да ће родити Исуса Христа, Спасиоца света. Благовести се слави у пролеће, јер божанско дете долази на свет у тренутку када се природа буди за нови живот. Истраживачи су одавно приметили да како Баба Марта, тако и Дева Марија својеврсно су оличење старог архетипа Богиње мајке која је мајка света и преде нит живота. Није случајно што на једним од првих примерака црквене уметности Дева Марија је приказана као преља у благовештенским сценама. Мало ко зна да је у првој половини 20. столећа управо 25. март био проглашен празником хришћанске жене и мајке код нас и одмах по завршетку празничне литургије деца су поклањала цвеће својим мајкама.

© Фотографија: БГНЕС

Опет у марту, у периоду од 1. до 25. марта, налазимо још један "женски" дан – 8. март. Дан жена установљен је на Другој међународној конференцији жена социјалиста, 8. марта 1910. године у Копенхагену, на иницијативу Немице Кларе Цеткин, тадашње лидерке женског радничког покрета. Тај празник обележава се у знак сећања на демонстрације радница које су тражиле своја права у Данској, Шведској, Аустрији и другим земљама западне Европе. Нешто касније је тај празник уведен и у Бољшевичку Русију где је убрзо постао службени празник, а од 1965. године проглашен је нерадним даном. Тако се 8. март почео редовно обележавати не само у бившем Совјетском савезу, већ и у осталим земљама комунистичког блока. За време социјализма 8. март постепено губи свој политички смисао и постаје дан жене, мајке, вољене и колегинице. На тај дан жене добијају на поклон цвеће и поклоне од мушкараца, а учитељице и маме - од деце. Приређују се свечане вечере у предузећима и пољопривредним задругама. Након демократских промена из 1989. године празник није пао у заборав већ су га и даље наставили славити упркос критици да је он у принципу социјалистички због чега се не сме више поштовати.

© Фотографија: БГНЕС

И саме представнице лепшег пола сматрају да је март њихов месец. И данас постоји пракса да свака жена насумице изабере било који дан у месецу. У зависности од тога какво ће бити време у том дану, она може да закључи какво ће бити њено расположење током надолазећег пролећа. Тако се март, месец пролећа, буђења природе, зачећа, променљивог времена и расположења, новог почетка и нада и данас повезује са женама и њиховом енергијом. И позива нас да поред врлина ценимо и поштујемо и мане лепшег дела човечанства.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова