Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска заостаје од светских тенденција кулинарског туризма

Специјалитети из меса и поврћа произведених у региону града Априлци
Фотографија: Венета Николова

Странци који се опредељују за одмор у Бугарској су најзадовољнији нашом лепом природом и… одличном кухињом – стоји у недавно спроведеном истраживању наших одмаралишта. Показало се да се наши кулинарски специјалитети, који су припремљени од еколошки чистих производа и према старим рецептима, доиста допадају туристима. У свету кулинарство иде рука уз руку са туризмом, претварајући се у профитабилну мегаиндустрију, која издржава читаве гране локалних економија. У том погледу, међутим, Бугарска заостаје од светских тенденција. Зашто? Због недостатка визије о развоју кулинарског туризма код нас.

© Фотографија: Венета Николова

© Фотографија: БГНЕС

Према познаваоцима, аутентична бугарска кухиња је ништа мање укусна и здрава од медитеранске, која се у свету афирмисала као еталон квалитета и класе у области кулинарства. Проблем је да од ње у већини наших ресторана нуде претежно стандардни мешани роштиљ, шопску салату и пржени кромпир, што уопште не исцрпљује невероватно богатство нашег гастрономског наслеђа. „Да ли је нормално да нудимо италијанску кухињу Италијанима који бораве у Банском, при томе не баш добро спремљену? То је сигуран начин да их одбијемо!” – изражава своје незадовољство Жоро Иванов, председник бугарске секције европског кулинарског удружења „Евро-Ток”. По њему један од „камена спотицања” у развоју домаћег кулинарског туризма је чињеница да смо међу мало европских држава без тзв. кулинарског рејонирања. Тако да запослени у бранши намеравају да спроведу детаљно кулинарско истраживање ради израде тзв. кулинарске мапе Бугарске. Према њој ће се туристи оријентисати какви су специјалитети и производи карактеристични за одређену област. Први корак у том правцу је израђени од „Евро-Тока” кувар „Стара народна кухиња из региона Ловеча”. У ту су сврху стручњаци обишли и истражили 8 општина и 40 насеља у том крају. „Велики проблем је био да су последњих 20 година људи заборавили на аутентичне локалне производе – прича Жоро Иванов. - Можете замислити како то лоше утиче на развој кулинарског туризма? А обнављање производње везано је и за обнављање пољопривреде и сточарства, што је од кључног значаја за успостављање кулинарских региона.”

© Фотографија: www.euro-toques.bg

Армејева чорба, село Јоглав, област Ловеч

Циљ је одбранити традиционалне бугарске артикле и старинске рецепте, којима прети заборав. А експерти су убеђени да је аутентична бугарска кухиња која обилује натуралним, еколошки чистим производима, права „антиоксидантна бомба” и одлична алтернатива здраве исхране и начина живота. „То је и наша предност. Предстоји и израда националног календара бугарских кулинарских празника, који привлачу пажњу туриста. Ми имамо јединствене производе и јела, којих нема другде у свету” – каже Жоро Иванов и набраја неке од њих:

© Фотографија: www.euro-toques.bg

Дробеница, село Дивчовото, општина Тетевен

„Кисело млеко, бели сир, специфичне меснате производе попут јегњећег печења, које у планинским рејонима има непоновљив мирис! А да и не говоримо о шопској салати! Све су то амблемска јела бугарске кухиње. Додајмо томе и гибаницу или шуплу - тзв. „лењу гибаницу”, која се спрема од само једне коре посуте дробљеним белим сиром. Код нас се све чешће приређују кулинарске туре, али су засад популарније винске. Бугарска је привукла огромне инвестиције у производњу вина. Изграђени су велики вински подруми са дивним салама за дегустације. Сада је право време да размислимо и о томе како да ускладимо кулинарски са винским туризмом, што ће нас још боље афирмисати на светском тржишту као привлачна туристичка дестинација!”

Превод: Александра Ливен

По публикацията работи: Венета Николова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Број страних туриста у Бугарској у 2023. достигао нивое пре пандемије

Број посета страних држављана Бугарској у 2023. години порастао је за 16,0%, а највећи удео у томе имају посете турских и румунских турсита.  Ово се наводи у данас објављеном економском прегледу макроекономских показатеља бугарске економије..

објављено 13.5.24. 15.17

Туристички сектор полаже наде у сезонске раднике из трећих земаља

На Црноморском приморју овог лета се очекује добра туристичка сезона. Међутим, хотелијери у бугарским летовалиштима забринути су због потешкоћа са којима се сусрећу у проналажењу довољно квалификованог кадра. Ово је за БТА рекао градоначелиник Черноморца..

објављено 9.5.24. 17.46

Момчиловци – село с 30 капела привлачи вернике из земље и иностранства

Тридесет капела, колико их има у селу Момчиловци у Родопима, налази се међу најпосећенијим знаменитостима током Васкршњих празника. „Ходочасничке стазе воде до параклиса који чувају наше село,“ каже председник сеоске општине Сијка Суркова. Према..

објављено 4.5.24. 12.17