Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска космонаутика на светској сцени

Бугарска је трећа земља у свету - после Русије и САД која почиње да производи храну за космонауте.
Фотографија: capital.bg

Визит карта бугарске космонаутике

Већ 40 година Бугарска је члан космичког клуба. Ушла је у елиту космичких држава 1972. године када је лансирала свој уређај за истраживање космичке плазме. Тако је Бугарска постала 18. земља у свету која има своје космичке апарате и сама спроводи експерименте. Касније је она постала 6. држава која је послала своје космонауте у свемирске мисије и трећа земља која поред Русије и САД и даље производи космичку храну. Бугарска је успешно лансирала у свемир два сателита и преко 150 уређаја и апарата. Космичка техника земље учествовала је у више од 500 међународних космичких експеримената. Врхунац бугарских истраживања свемира уследио је 1988. године, за време лета другог бугарског космонаута Александра Александрова. Тада је Бугарска послала у свемир 11 појединих апарата које су дуго година користили космонаути и астронаути на свемирској станици „Мир“ и на Међународној свемирској станици (МСС). Тренутно на МСС раде бугарски уређаји за мерење радијације. Помоћу бугарске спектрометријске апаратуре направљене су и прве слике Марсовог сателита – Фобоса које су јединственог квалитета. Тако да наша земља и даље ужива велики углед у области космичких технологија.

Који је бугарски ноу хау у свемиру?

Бугарска је разрадила јединствену космичку стаклену башту и позната је по својим успесима у области космичке медицине. На основу опреме која лети у свемир, научници тренутно раде на разради холтер система – малог апарата који бележи око 70 параметара људског тела – крвни притисак, температуру тела итд. У бугарској стакленој башти која је лансирана спејс шатлом у оквиру пројекта НАСА-Мир, први пут у свету су, у свемирским условима, произведени пшеница, укусне црвене ротквице и зелене салате. Проф. Петар Гецов је директор Института за космичка истраживања Бугарске академије наука и један од водећих домаћих научника у области космонаутике.

Да ли је у свемиру проклијала пшеница?

„Тако је и то је једно од наших достигнућа које смо веома тешко остварили – каже проф. Гецов. – Водећи рачуна о садржају различитих гасова на космичкој станици, било је потребно да нађемо погодну сорту пшенице и први смо, у свемирским условима, успели да култивишемо пшенично класје и да добијемо зрно од засејане пшенице. Стаклена башта је више од 10 година летела у свемир. У њој су, међутим, произведене и ротквице и неке друге културе. У склопу припреме астронаута за лет до Марса предвиђен за 2025. годину један од експеримената укључује бугарску технологију за израду стакленика. Он ће бити знатно већих димензија, јер ће се користити за производњу прехрамбених производа који ће се конзумирати током лета. А он ће трајати од пола до једне године.“

Који су најперспективнији космички пројекти Бугарске?

Они су везани за космичку физику и истраживања сунчеве радијације. До 2020. године коришћење радиометара ће остати заштитни знак Бугарске на Међународној свемирској станици. Занимљив задатак са научнe тачке гледишта су и истраживања плазме око космичке станице која ће се ове године обавити помоћу бугарске апаратуре. У оквиру припреме лета до Марса на Земљи се врше експерименти са бугарском стакленом баштом који ће трајати 500 дана. Део пројеката предвиђа и даљинско истраживање Земље из свемира.“

Да ли ће Марс постати други дом човечанства?

„Космичка путна мапа човечанства почиње од орбиталне свемирске станице, следи обнављање летова до Месеца и лет до Марса, а затим и њихово истраживање. Марс је можда једина планета која се у догледној будућности реално може истражити и освојити.“

Јесмо ли сами у свемиру?

„Мало је вероватно – каже истакнути бугарски научник. – У целини гледано, ми смо само један сасвим мали део свемира, а пошто у овом делу постоје разумна бића, вероватно има и много других планета на којима можда постоји нека друга врста живота, друга материја. Ја лично сматрам да није реално тврдити да су људи једини у васиони. За сада нема доказа о постојању разума или бића попут нас у оквиру Сунчевог система. Међутим, бића из неке друге галаксије имала би изузетне технолошке и енергетске могућности, тј. била би много савршенија, паметнија и развијенија од нас.“

Превела: Марина Бекријева

По публикацията работи: Тања Харизанова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Климатске промене доносе веће трошкове и ризик од сиромаштва за многе Бугаре

Становништво Бугарске, а посебно људи са ниским социјално-економским статусом, су међу најугроженијим групама у ЕУ у погледу климатских промена. Разлога за то је неколико. Наша земља је на дну листе по трошковима живота у ЕУ – према глобалној бази..

објављено 9.7.24. 11.20

Бугари свесни климатских промена, али не и начина за њихово сузбијање

Бугари су добро упознати са узроцима и последицама климатских промена. Они, међутим, нису информисани о противмерама, показују подаци најновијег, шестог по реду, климатског истраживања Европске инвестиционе банке. Анкета је спроведена међу више од 30.000..

објављено 8.7.24. 10.31

Празник лептира у селу Пољска Скакавица окупља љубитеље нетакнуте природе

Код водопада у селу Пољска Скакавица, у области Ћустендил, љубитељи лептира и нетакнуте природе окупиће се поводом „Празника лептира“ како би посматрали један од најлепших природних феномена на реци Струми. Око водопада, који је висок око 50 метара и..

објављено 7.7.24. 08.25