Није мали број географских места која носе иста имена. Ево, на пример, узмимо, врх Рожен у планини Родопи који је познат по Националној астрономској опсерваторији. С друге стране, мало ко зна да постоји још једно место чије је име такође Рожен. У подножју планине Пирин ушушкано је мало село Рожен. До сада је оно своју лепоту открило једино онима који су у потрази за јединственим и мирним одмором скренули са уобичајених туристичких стаза.

Марија Тјутјунџијева је туристички водич са вишегодишњим искуством. Већину европских престоница зна готово исто толико добро, колико и свој родни град Софију. Када је реч о домаћим дестинацијама, за њу не постоје тајне, али признаје да сваког пута, када она и њена породица осете потребу за миром и хармонијом усред природе, они увек иду у село Рожен. Каже да се тамо осећа као да је на крају света и да увек успева да пронађе нешто ново и узбуђујуће на том месту:

 

„Ово место је заиста врло занимљиво, прича Марија Тјутјунџијева. - Тамо се налази један природни феномен, реч је о Стеновитим пирамидама. Уколико је неко имао прилику посетити Кападокију у Турској, тај ће засигурно наћи нешто заједничко између та два места. Те пирамиде су настале као последица разарања песковитих стена. Лети је овде велика врућина, а зими екстремно хладно, а када у Рожену пада киша, она ће сто посто бити пљусак. И тако је променљивост климатских прилика допринела стварању тих фасцинантних формација. Највише, а уједно с тим и најлепше од њих налазе се надомак села Карланово, у близини Рожена. Тамо је и највиша пирамида чија висина достиже 100 метара. Од тог призора туристима застаје дах. Одмах посежу за својим фотоапаратима и почињу да шкљоцају. Многи алпинисти су покушали да се попну уз пирамиде, али им није успело. Лако се руше, а поред тога су и врло уске. Нико их не може савладати, каже Марија Тјутјунџијева.“

Без обзира на то што се налази "на крају света" село Рожен ужива све већу популарност међу туристима. У непосредној близини је и град Мелник који је светски познат по свом црном вину. Људи из тог краја су се побринули да изграде и пар еко стаза, свака от којих је обележена, а монтирано је и пуно информативних табли. Посебно погодна за шетњу је стаза која се спушта са Роженског манастира до града Мелник. Дуж стазе предвиђена су посебна места где човек може да мало предахне. Марија Тјутјунџијева наставља:

„Архитектура у селу Рожен је изузетно лепа. Видећете само 3-4 куће нове градње, остале куће су старије од 100 година. Неке од тих зграда су већ полупорушене... Сачуване старе куће су изузетно лепе са својим великим дрвеним доксатима. Са таваница доксата код већине кућа у Рожену висе избушене украсне суве тикве. Овде их зову „кратунама“ и некада су их користили као посуду за воду. А неки су их користили као кутлачу. Јако су лепи! Данас оне имају једино декоративну функцију. У селу је већ изграђено пар малих хотела који чекају драге госте.“

До средине прошлог века у селу Рожен је живело око 500 људи. Данас је број житеља вишеструко смањен, тако да овде стално живи десетак људи. Друга локална знаменитост која не престаје да привлачи туристе јесте Роженски манастир. Марија каже да кад год оде на то место, које је својеврсно средиште духа и вере, када чује цвркут птица и погледа стеновите пирамиде, осећа да читава ужурбаност градског живота остаје негде далеко, а свугде око нас влада тишина и мир. Благој Георгијев је један од мештана у чији локал је свако добро дошао. Ту може да проба типичне за тај крај јела и вина и да преноћи:

© Фотографија: bg.wikipedia.org

Роженски манастир

„Пењајући се стазом која води од манастира до града Мелник, отвара се диван поглед на читавих пет планина, каже Благој Георгијев. - То су Славјанка, Беласица, Огражден, Малашевска планина и Пирин. Чак се и Кожух планина види у даљини. Сваког дана код нас долазе туристи. Дођу, запале свећу у манастиру, а затим се мало прошетају роженским ливадама. Село Рожен је привлачно у свако годишње доба, али је ипак пролеће најузбудљивије годишње доба за посету Рожену. Аутобусима стижу ученици, туристи из свих делова света. Последње 2-3 године караванима су почели долазити Италијани, Холанђани... Код нас остају на 2-3 дана. Село Рожен је већ постало део обилазака туриста који долазе у Бугарску. Посећују оближњи град Мелник, а затим сврате и код нас како би видели Роженски манастир и стеновите пирамиде.“

Регион је надалеко чувен по свом врхунском црном вину. Овде се гаји популарна винска сорта широке мелничке лозе. Марија Тјутјунџијева прича како су пре неколико година, када је у Роженском манастиру било више монаха, они такође производили познато вино. Тада су туристи имали прилику да сами наточе чашу вина из бурета у манастирском подруму. Село Рожен није остало непримећено и код уметника. „Многи филмови су снимљени у том крају, пошто је све тамо јако занимљиво. Природа је изузетно лепа, тихо је и упркос томе што је „на крају света“, препоручујем свима да га посете“, Марија Тјутјунџијева.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Мария Тjутјунџијева