Боженци је једно од најпопуларнијих места у Бугарској. Чак и да никада нисте били у том селу, увек ће се наћи неко ко ће вам са великим одушевљењем испричати о старим кућама и бунарима, о кривудавим калдрмисаним улицама и непоновљивој атмосфери тог места. Легенда прича да су пре шест векова, за време Османске владавине, лепа Божана и њена деветорица синова овде основали насељено место након што су побегли из Трновграда (данас: Велико Трново), престонице Другог бугарског царства (1185-1393.) која је пала под турску власт.
Данас је село Боженци уврштено на листу „100 националних туристичких објеката“ и сваке године га посећује преко 25.000 љубитеља лепе природе и сачуване кроз векове историје. За разлику од времена када је овде живело око 500 људи, данас њихов број не надмашује тридесет. Али упркос томе сваког годишњег доба становници села радо дочекују драге госте из Бугарске и свих делова света. Туристи ће увек наћи некога који ће им кроз приче открити лепоту овог живописног места у централном делу Старе планине. Светла Димитрова је један од најискуснијих водича у селу Боженци. Њене приче о том месту су испуњене љубављу коју преноси и гостима села:
„Током 19. века Боженци је доживело прави процват. У то време је ово село културни, административни и економски центар оближњих села и махала. Мештани су преживљавали од трговине. Скоро 80 одсто мушкараца су били трговци. Бавили су се откупом коже, вуне, меса, занатлијских производа. У рано пролеће су одлазили из села караванима у које су товарили робу како би је продали у суседним земљама – Румунији, Турској. Неки од њих су путовали до Јерусалима. Овде су сачувани и документи који сведоче да се из села Боженци извозила свила у Италију и Француску. 1964. године је Боженци проглашено архитектонским резерватом. Из тог разлога данас, када се гради нова кућа, она обавезно треба да буде саграђена на месту неке старе куће. Пожељно је да и по изгледу личи на претходну. Једина промена је у томе што се у новосаграђеној кући стварају услови који удовољавају потребама савременог човека. На тај начин гости села се могу утопити у атмосферу старе бугарске куће, а да при том уживају у удобностима 21. века.“
Шетајући старим калдрмисаним улицама села Боженци човек се осећа као да је у бајковитом свету прошлости. Није мали број и редитеља који нису остали равнодушни на лепоту овог дивног места са добрим „природним декором“ за снимање. Мештани су већ навикли на интересовање уметника. Овде су снимљени многи бугарски и страни филмови. Чест призор су и групе деце које долазе из свих делова земље и поређала своје штафелаје један поред другог са четкицама у рукама сликају. Неке од кућа су претворене у музеје, а назване су по именима својих власника, односно особа које су их подигнуле. Ту су кућа-музеј „Баба Рајна“, Карадимитрова кућа у којој гости могу и да преноће, а која је име добила по својој газди који је 19. века помогао изградњу школе чији је мајстор Генчо Канев.
„Будите сигурни да када закуцате на врата било које куће у селу, довољно је да су домаћини код куће и они ће вас позвати да уђете, каже Светла Димитрова. - Овде свака кућа у себи носи специфичну атмосферу. Добар део становника села прима госте. Била сам сведок како се туристи хвале пријатељима да су одсели у најлепшој кући у Боженцима, након чега их наговарају да и они обавезно посете тај дивни кутак Бугарске. На тај начин село постаје све популарније међу домаћим и страним туристима.“
Дебео снежни покривач зими претвара кровове кућа у „беле шубаре“. У пролеће када се селом шири мирис зеленила и процветалог дрвећа, Боженци као да се буди из свог зимског сна. Лети пак зелено растиње буја до те мере да куће изгледају као скривене у лавиринту. Јесен такође мами туристе да се поново врате у Боженце. У околини села такође има шта да се види:
„Уколико кренете пешке за два часа ћете стићи у град Трјавна, прича Светла Димитрова. - Аутомобилом ћете путовати 40-50 минута. Некадашња стара престоница Бугарске Велико Трново удаљена је 50 километара. Исто тако, гости села могу да посете и архитектонско-етнографски резерват Етара. Уколико туристи дођу на пар дана, имаће прилику да обиђу читав регион. Понекад код нас сврате посетиоци суседних места. Можемо се похвалити и богатом палетом туриста из иностранства. Овде дочекујемо госте из свих европских земаља, из САД, Аустралије, Кине. Наравно, њихов број није толико велики пошто је Боженци мало место и нема довољног капацитета. Већина људи крећу у обилазак 100 националних туристичких објеката и тако стижу и до села Боженци. Добро су нам дошли и сви Бугари који живе у иностранству. Неки од њих, расутих по целом свету, доживљавају Боженце као „своје родно село“ и овде се осећају као код своје куће.“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Самоков је од Софије удаљен 55 километара, а међу туристима је познат и као град који је у непосредној близини зимског центра Боровец. Ово место обилује траговима који данас сведоче о бурној прошлости тог дела земље. На једном месту се овде могу видети..
Снежанка је врх у Родопима који је назив добио по снежној одећи у коју је одевен од новембра до маја. Врх Снежанка удаљен је 15-ак километара од града Смољана, а висина му је 1.926 метара што га чини највишим врхом у околини зимског центра Пампорова,..
Велѝки Пресла̀в је друга престоница Првог бугарског царства после Плиске. Након 893. године, када је званично проглашен престоницом Бугарске, он је постао и средиште прве бугарске књижевне школе. Она се развија као важан књижевни и културни центар..
Ведро
Променљиво облачно