У југозападном делу Бугарске налази се село Рибново чији су становници помаци - припадници исламске вероисповести чији је матерњи језик бугарски. У њему као да је време стало, а мештани ревносно чувају старе, патријархалне вредности, обичаје и традиције. Овде су венчања као из бајке, а свадбено весеље траје два-три дана. И управо једној традиционалној свадби из села Рибново посвећен је филм који је снимила Телевизија Туризам (ТВТ) "Невесте у селу Рибново не плачу". Аутор филма је новинарка Бугарског националног радија Венета Николова. Ово живописно село ушушкано у загрљају планине Родопи, невероватни призори и нетакнута природа, аутентична музика и емотивна прича воде нас у неки нереалан свет ван времена.
"Још са нашим доласком у село Рибново приметила сам да је ово место, које се налази високо у планини и поприлично је удаљено од осталих насељених места, пуно живота, прича Венета Николова. - Стрме улице врве од шареног света - жена које носе разнобојне мараме на главама, деце, мушкараца. Свугде око нас разлива се звук удараца чекића, стружу и секу длета, јер се овде стално гради. Из даљине допире музика. Живахна атмосфера која влада у Рибнову није карактеристична за све празнија села код нас. Тај филм је својеврсни покушај да завиримо у мали, шарени, помало затворени, а у некој мери и неразумљиви за нас свет житеља села Рибново. Свадбени обичај у том месту на најбољи начин осликава поглед на свет и уопште начин живота тих људи, њихов осећај припадности једној малој заједници која је осуђена да се кад-тад претопи у савремени свет. Судбина тих људи је у неку руку предодређена, а свака етапа у њиховом животу пропраћена је одређеним правилима и ритуалима.
Тако је то било пре 200-300 година, тако је и данас! Сама чињеница да је већина догађаја у њиховом животу предвидљива у мештанима ствара онај осећај "топлине", сигурности, што није случај код осталих, "модерних" људи. Без обзира на то што велики део становника села Рибново одлази трбухом за хлебом у иностранство, они се касније увек враћају у свој крај. Када се у породици роди девојчица, сви чланови фамилије одмах почињу да спремају њен мираз који најчешће укључује све што ће јој бити потребно у новом дому, односно заједничком животу са мужем. Уколико пак се роди син, сви напори породице усмерени су на изградњу нове куће како би обезбедили дом младом пару.“
Филм је настао по идеји одговорног уредника ТВ "Туризам" Стојана Радулова, а снимио га је камерман Добрин Керестелијев.
Најживописније сцене су оне на којима се види излагање свадбеног мираза. Испред невестине куће поређано је све што су њени родитељи спремили током година. На високим скелама постављеним дуж читаве улице поређане су шарене поњаве, прегаче, прекривачи, дебела ћебад, а све то ствара једну невероватну експлозију различитих боја и нијанси. Ту је изложено и унапред припремљено покућство и намештај младе породице – брачни кревет, висећи елементи за кухињу, микроталасна пећ, плазма телевизор... Свако у селу сврати како би видео невестин мираз. Понекад неко стане на трен пред неко ћебе или нови намештај, а затим коментаришући оно што је видео наставља разгледање.
На реду је свадбена поворка. "Сви се окупе пре него што одведу младу у родни дом где ће се обавити завршне припреме и она ће постати "гелина", како још овде зову невесте, каже Венета. - Мајка води ћерку у родни дом преко чијег ће прага она последњи пут закорачити као девојка. Око ње се окупљају само жене. Помажу јој да се обуче у традиционалну свадбену одећу која није бела него шарена. Тако одевена млада легне на земљу. Долази жена која се бави традиционалним шминкањем невести.
Као подлогу се на младино лице наноси дебљи слој густе креме за лице, након чега следи шминкање, односно "лепљење" шљокица, украсних каменчића, перлица и сл. На образима, челу и бради младе помоћу разнобојних ђинђува у трен ока појављују се шарени кругови. Са тако "прекривеним" лицем девојка постаје скоро непрепознатљива. Тако осликано девојачко лице изгледа као да је скривено под маском која је, са своје стране, својеврсна заштита од спољног света. Мештани кажу да је то један од начина да младу заштите од злих чини и урока, јер у том периоду преображаја жена из девојаштва у зрелост, она је врло осетљива и рањива. Док смо се припремали за снимање филма са продуцентом Георгијем Крумовим смо се распитивали како бисмо нешто више сазнали о томе одакле потичу ти обичаји мештана и шта их тера да их се толико строго придржавају. Одговор који смо добијали увек је био исти: "Тако је то некада било и тако ће и убудуће бити!"
Филм "Невесте у селу Рибново не плачу" је прича о једној затвореној муслиманској заједници чији припадници упорно одбијају да се промене. "Ти људи су поносни на своју "различитост" и старе обичаје. Али то ни пошто не значи да су они заостали или да су неки „реликти“ који живе у потпуној изолацији од савременог света. За разлику од нас, кобајаги, модерних људи, становници села Рибново поседују способност да са лакоћом усклађују поштовање према традицијама и живот у данашњици. Они се ослањају на две културе што их свакако чини богатијим од нас, људи глобализованог, универзалног и стандардизованог света", рекла је Венета Николова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Мода која није носива, али служи као инспирација. Префињене хаљине, међутим не од чипке или свиле, већ од метала. Скулптуре Живка Седларског своје место су нашле у музејима, галеријама и приватним колекцијама на три континента, а њему донеле надимак..
Роман „Временско склониште“ Георгија Господинова, у преводу Хане Сандборг на шведски језик, уврштен је међу пет књига које су ушле у ужи избор за Шведску међународну књижевну награду. Ово је јединствена награда која се додељује како ауторима, тако и..
У ивајловградском селу Хухла 26. пут заредом одржава се културни фестивал „Мистерије Хухле-2024“. До 23. септембра три етничке групе – Бугари, Грци и Турци окупљају се на тргу у Ивајловграду под мотом „Људскост без граница“. Инспиратор и организатор..
Облачно