Карел и Ана – тако се зову први тарпани рођени на територији Бугарске. Коњићи се не одвајају од својих мајки које таласају гриве у близини напуштеног родопског села Сбор. Седам месеци након што је на подручје Крумовграда из Холандије стигло крдо дивљих коња тарпана, њихова популација се повећала са 11 на 15. То је свакако добра вест за заштитнике природе који се надају да ће повратак ове старе аутохтоне расе и њено поновно насељавање на подручју источних Родопа у знатној мери допринети повећању биодиверзитета.

Кумови прве генерације тарпана "староседелаца" постали су заменик амбасадора Краљевине Холандије у Бугарској гђа Рини Бус и градоначелник Крумовграда Себихан Мехмед. За време свечане церемоније крштења пала је јака киша, а коњи који и даље живе иза електричне ограде нису хтели да приђу бучној гомили заштитника природе, туриста и званичника који су дошли у село Сбор да би присуствовали том догађају. "Немојмо заборавити да је реч о дивљим коњима. Дакле, не можемо очекивати да ће они тражити контакт са људима!", објаснили су организатори.

Слично свим осталим представницима крупне биљоједне врсте, и тарпани доприносе стварању тзв. "мозаичног пејзажа" ливада, шипражја и шума – једне од најповољнијих животних средина за стотине животињских врста. "Данас када људи оснивају огромне фарме за узгој различитих животиња, а у шумама скоро да нису остала стада која слободно пасу, биодиверзитет је све угроженији", објашњава Франк Зандеринк, руководилац бугарско-холандског пројекта "Ново трачанско злато" чији је циљ постизање одрживог развоја источног дела Родопа. Некада су бројна крда дивљих атова "одржавала" одређено подручје како би тамо расли и цветали траве и пољско цвеће који привлаче инсекте, а који су, са своје стране, омиљена ђаконија за птице и гмизавце, а они су укусна храна за месождере... Тај процес је део сложеног ланца исхране који на најбољи начин осликава наше схватање вечног круга живота.

"Али, уколико будемо оставили да шума неконтролисано расте, добар део тог биодиверзитета ће нестати. Стога је потребно да вратимо у природу ту врсту дивљих коња, тврди Франк Зандеринк. - Ми смо реинтродуковали тарпане и овог пролећа су рођена 4 младунчета. Тренутно их је 15. Тарпани живе у појединим групама, у којима има по једног мужјака и неколико женки. Ови дивљи коњи су познати по својој издржљивости и прилагодљивости тешким условима пејзажа. Они добро подносе температуре ниже од минус 30 степени, као и температуре од плус 40 степени. Могу да данима преживе без воде, лако се прилагођавају новој вегетацији. Размножавају се у дивљој природи. Тренутно се тарпани још увек одгајају у ограђеном простору, јер би било некако глупо да ове животиње које су донедавно живеле у Холандији и не познају ново окружење, пустимо да се сами прилагођавају условима. Због тога им на почетку помажемо и обучавамо их где да налазе храну и воду, како да преживљавају зиму. Постепено повећавамо ограђени простор у којем су тарпани заштићени, али ћемо их ускоро пустити у природу. Мало смо забринути због вукова, јер у Холандији нема таквих животиња и тарпани не познају ову опасност. Врло је важно да се они науче да се штите од вукова. Стога су потребни посебни пролази кроз које би коњи побегли приликом евентуалне заседе."

Међутим, ако се догоди да вукови убију неку животињу, то је, према еколозима, део вечитог круга живота. Зато што је тарпан само једна карика у ланцу исхране. "У крајњој линији, нико не жали због срне коју је убио вук! То је закон природе!", сматра Франк Зандеринк. Ово мишљење деле и Анка Младенова и њен супруг који брину о коњима. По њеним речима, крдо тарпана се добро привикава на бугарске планине, а догодине ће се родити нова младунчад.

Карел и његова мајка Кара

"Наши напори су уродили плодом и то се већ види, каже Анка Младенова. – Коњи се нормално развијају и немамо било какве проблеме са њима. Међутим, они не допуштају непознате људе. То је добро за њихову безбедност, зато што људи могу да им пре свега нашкоде, него да им буду од користи."

На пашњацима источног дела Родопа пасу и стада ретких локалних врста као што су каракачански коњ и родопско краткорого говедо који се одгајају у еколошким условима у оквиру пројекта "Ново трачанско злато".

Превеле: Ајтјан Делихјусеинова, Марина Бекријева

Фотографије: Венета Николова