24. мај – празник словенске писмености и бугарске просвете и културе

У другој половини 9. века у Европи се појавила нова азбука. Њени ствараоци су света браћа из Солуна Ћирило и Методије, коју је 1980. године папа Јован Павле II прогласио духовним покровитељима Старог континента. Њихов рад утемељио је словенско писмо и културу широких димензија и демократског духа. У 9. веку када су бројне словенске заједнице у централним и југоисточним пределима Европе примили хришћанство, Рим и Константинопољ су де борили за утицај над њима. Новим писмом и преводом богослужбених књига на људима приступачан језик Византија је настојала да их приближи Источној цркви. Како наводи доцент Георги Николов са Историјског факултета Софијског универзитета "Свети Климент Охридски", и пре солунске браће је било покушаја створити писменост на којој превести Божје слово на језик Словена, али су они били неуспешни. Ова је мисија дата Ћирилу, а на њеном остварењу помагао му је и његов брат Методије.

"Избор Ћирила условили су његова изванредна ерудиција, образовање и природне обдарености које је он испољио већ у раној младости. Од високих службеника у Цариграду добио је позив да се тамо школује и стекао одлично за оно доба образовање, прича доцент Николов. - Изучио је све тадашње уметности и говорио неколико језика, на која је дотле превођено Божје слово. Али је његов избор предодредила још једна важна околност – двојица браћа су била из Солуна, где је живело много Словена. У кратком житију Ћирила, када се описује његово порекло, између осталог се каже да је родом био Бугарин. Овим је непознати аутор настојао да покаже да је Ћирило пореклом био из солунских Словена, који су се тада већ звали Бугарима, јер су били повезани са бугарском државом. Тако да су браћа знала и грчки, и бугарски, као и јеврејски језик и могла су превести Божје слово тражећи најтачније словенске речи. Када се ради о преводу свакодневног говора, ствари не изгледају веома замршене, али ако је реч о тексту препуном апстракција, ситуација је много тежа. У неким случајевима чек можемо тврдити да су браћа, и тачније Ћирило, сама смишљала нове словенске речи."

Превођењем најважнијих црквених књига Света браћа прекршила су догму проповедања само на тадашња три света језика: јеврејском, јелинском и латинском. Црква их је прогласила за јеретике, али је после драматичне борбе и диспута словенски признат од Римске цркве за званичног богослужбеног језика. Ћирило је преминуо 869. године у Риму. Методије – 885. године у Великоморавској кнежевини, где су браћа припремила многе своје ученике. Међутим, после Методијеве смрти службе на словенском језику су биле забрањене, а следбеници просветитеља – протерани. Г. 886. бугарски кнез Борис I примио је прогнане ученике – Климента, Наума, Саву, Горазда и Ангеларија. У Бугарској су тада утемељене две књижевне школе које ће донети велики духовни плод. Климент је био послат у Охрид – центар југозападних бугарских територија.

"Један од његових задатака био је да проповеда Божју реч, да школује будуће свештенике, презвитере и друге црквене службенике. И за седам година он је имао 3.500 ученика, каже Георги Николов. - Уз то је био позван да шири и хришћанску веру, јер је у неким тамошњим областима још увек владао паганизам. Не смемо, међутим, заборављати чињеницу да су већ средином 9. века у овом рејону бугарске државе живела многа словенска племена, тако да је ширење Светог писма тамо наишло на добро тле. Паралелно с тим кнез Борис је другог Методијевог ученика – Наума, послао у Плиску и Велики Преслав у северним пределима земље, где је такође створена књижевна школа. И тамо је живело бројно словенско становништво, а било је важно подићи ниво културног живота у престоници."

На почетку школа је била у Плиски. Али је после устоличења Борисовог сина Симеона 893. године он одлучио преместити престоницу а тако и школу у Преслав. Тамо се одвијала активна преводилачка делатност, написана су и многа оригинална дела, јер су Света браћа не само створила нови књижевни језик, приступачан Словенима, него су и утемељила њихову оригиналну књижевност.

"Тај се феномен посматрао у току 50-60 година, тј. у време када су стварали Ћирило и Методије и њихови ученици у Бугарској. Тада је настала нова књижевност богатог садржаја, истиче доцент Николов. - На почетку су то били преводи византијских дела, али са много оригиналних преводиочевих додатака. Тако да није ни случајно што је један од најистакнутијих познавалаца те књижевности, чешки научник Павел Шафарик окарактерисао владавину цара Симеона од 893. до 927. г. као Златни век бугарске књижевности. А ми слободно можемо додати да је то и Златни век европске културе."

У доба Средњег века Бугарска је била својеврстан мост за ширење словенске писмености и књижевности међу народима Русије, Србије, Влашке и Молдавије. Томе, ма колико парадоксално звучало, доприноси и једна за земљу несрећна околност – пад под византијску власт почетком 11. века. Управо су тада бугарски књижевници били приморани да бежу, носећи са собом рукописне књиге и словенску писменост. И то је помогло Русима да неколико деценија после званичног пријема хришћанства утемеље своју књижевност на словенском језику.

Прва словенска азбука коју су створила Света браћа Ћирило и Методије зове се глагољица. Крајем IX почетком X века створена је графички поједностављенија ћирилица, коју данас користе неки народи Европе и Азије. А пријемом Бугарске у чланство Европске уније 2007. године ћирилица је постала трећа званична азбука заједнице.

Данас је 24. мај – дан словенске писмености и бугарске просвете и културе – међу најсветлијим и поштованим данима бугарског празничног календара. "Један од великих познавалаца рада Ћирила и Методија Франтишек Дворник пише да је примивши ученике Свете браће Бугарска у ствари спасила словенску писменост и књижевност" – каже доцент Георги Николов. "То је заиста тако, јер су после Методијеве смрти они били протерани из Великоморавске. Са собом нису носили књиге. Имали су само кошуљу на леђима, али су дочекани срдачно у Бугарској. Били су спашени, а заједно са њима – и знање о словенским преводима. Долазећи овде они су обновили богослужбене преводе Ћирила и Методија и тако су их спасили, а на њима се темељи и средњовековна бугарска књижевност претежно религиозног садржаја. У доба Препорода, у годинама османске владавине Бугари су удахнули нови живот раду Ћирила и Методија и словенском писму. На иницијативу познатог писца и просветитеља Најдена Герова 1851. године први пут је обележен празник Свете браће у једној школи у Пловдиву. А од 1857. он је постао и празник бугарских школа. То је заиста јединствена прослава слова и културе и Бугари се искрено поносе празником свог писма."

Превод: Александра Ливен

Подели

24. мај – празник словенске писмености и бугарске просвете и културе

Више из ове категориjе

Авиони, хидроплани и свемирска храна – приче са неба у Музеју ваздухопловства код Пловдива

Традиционална литија у част Светог Јефтимија Трновског

Славимо празник Светог Атанасија Великог – предања и веровања

Авиони, хидроплани и свемирска храна – приче са неба у Музеју ваздухопловства код Пловдива