Музика бугарске планине Родопи лети на свемирској летелици, звучи на саундрецима холивудских филмова, а сада је, ево, ушла и у Гинисову књигу рекорда. Бугарска је, наиме, забележила светски рекорд у свирању на гајдама. То се догодило 16. маја у Софији када су 333 гајдаша у једнаким родопским ношњама мајсторски одсвирала једну народну свиту. 19. јуна стигла је званична потврда о упису у Гинисову књигу. Тиме су бугарски гајдаши оборили досадашњи рекорд који припада шкотским гајдашима, њих 240.

У току 9 минута и 13 секунди изведени су фрагменти из 8 родопских песама који су дигли на ноге око 4.000 гледалаца у великој дворани Националног дворца културе. Најмлађи гајдаш има 7 година, ученик је првог разреда, а на том тешком инструменту свирао је још у дечјем вртићу. Најстарији житељ Родопа који је учествовао у концерту признатом као Гинисов рекорд, има 80 година. Међу извођачима на гајдама било је и 10 девојака. Бугарске каба гајде су симбол Родопа, јер их има само овде. Из дубоке древности оне звуче на поселима, прелима, саборима и свадбама. И данас кад човек чује тај снажни звук, сав се најежи. За разлику од шкотских и џура гајди чији су тонови виши, родопске каба гајде имају нижи, бас звук. То је десети бугарски рекорд уписан у Гинисову књигу, а уједно и најатрактивнији, само замислите - 333 гајде свирају усклађено.

Шта то нам значи?

"То је још један повод да се поносимо што смо Бугари – каже за Радио Бугарска Сана Алсбеј из фондације "Вештина живети" која је била организатор догађаја. То што смо успели да уђемо у Гинисову књигу представља светско признање за нашу земљу. Ми заиста имамо шта да покажемо свету – наша музика и традиција су исто толико драгоцена колико и оне осталих народа."

Каква је била емоција када се зачуо моћни звук гајди у великој дворани Националног дворца културе?

"Осећај је био невероватан и нарочито када се почела дизати завеса – сећа се еуфорије вођа гајдаша Костадин Илчев. - Када је публика видела да су на сцену изашла сва 333 гајдаша, стала је на ноге. Аплауз је био толико јак да је надгласао свирку гајди. Посетиоци су после представе рекли да никад у животу нису тако нешто нити видели, нити чули."

Зашто су се организатори приредбе определили управо за бугарске каба гајде?

© Фотографија: БГНЕС

"Избор није био лак – признаје Сана Алсбеј. - Звучање каба гајди је јединствено, оно те одводи дубоко у планинске пределе, а они који су присуствовали том рекорду лично су доживели тај осећај. Гајде су еманација духовности бугарске нације."

На десетине етнолога покушавало је да утврди у чему се крије мистичност звука родопских гајди. Доста је писано о историји и пореклу тог инструмента. "Каба гајде потичу из прастарих времена, али није познато како су и када настале. Оно што се поуздано може рећи је да су се појавиле најпре код нас, у Родопима – поносито прича Костадин Илчев, вођа оркестра "101 каба гајде". - Због нижих тонова тог инструмента уз њега је лакше певати."

Како остварити склад између 333 гајдаша који долазе из различитих места Родопа?

Чак и када се изводе популарне, свима познате песме, треба имати у виду да су свирачи различитог узраста, припадају различитим школама, различитој локалној традицији. "Складност извођења је питање смисла за музику и питање осећаја" – тако једноставно Костадин Илчев је објаснио мајсторску истовремену интерпретацију више од 300 гајдаша. Наравно да су музичари ишли на пробе одвојено, у групама и користили дискове да би се увежбали свирати као један ансамбл, кажу организатори.

"Тајна складности интерпретације је у самим гајдашима – они су врсни професионалци – рекла је Сана Алсбеј. - Сви учесници имају музичко образовање. Свирати на гајдама нимало није лако. Сваки од свирача је најпре сам вежбао свиту, сачињену од 8 фрагмената познатих бугарских песама. На жалост 333 гајдаша су била на заједничкој проби само једном – на дан концерта. И упркос томе њихова интерпретација је била складна."

Превела: Ана Андрејева