Последњих година у скоро свакој продавници дијеталне хране у Бугарској могу се наћи разне врсте соли из различитих крајева света – хималајска, ружичаста, црвена, плава, црна, сива со. Ипак, на нашој трпези се неизоставно налази поморијска бела со која се добија на бугарском приморју, а коју још називају белим златом. Према стручњацима од времена када је почело добијање соли – овог изузетног природног богатства, дели нас више миленијума.
© Фотографија: pomorie.bedtime.bg
Већ 10 година Музеј соли у црноморском граду Поморије који је једини те врсте у Бугарској и Источној Европи, прима госте из целог света. У том периоду је око 50.000 туриста имало прилику да види занимљиве експонате, где и како се добијају бели слани кристали.
Иако се идеја о сличном музеју родила још крајем 60-их година прошлог века, он је тек у 2002. години отворио врата за бројне посетиоце. Музеј соли је основан уз финансијску подршку ЕУ у оквиру програма ФАР. Неколико година касније увршћен је на листу 100 националних туристичких објеката.
© Фотографија: bulgarian-museum.blogspot.com
„Музеј се састоји од две целине – каже један од кустоса музеја Илија Кусев. – У изложбеној сали је приказан историјат производње соли у граду Поморије. Располажемо богатом колекцијом фотографија и савременим аудио-визуелним средствима. Овде се могу видети и аутентична опрема и посуде за производњу соли које су коришћене у старим временима. У летњим месецима је нарочито занимљимо у спољном делу музеја, јер се тада може посматрати процес добијања морске соли по древној методи која је позната на простору Поморија. Ово је једини музеј у Источној Европи за производњу соли испаравањем морске воде под утицајем Сунца. Ове године, поводом прославе 10. годишњице Музеја соли гости Поморија ће моћи да уживају у веома занимљивим догађајима. Манифестације ће трајати до септембра када ће се одржати и научна конференција на тему „Свет соли“.
У празницима соли на приморју могу да учествују гости и туристи свих узраста. Већ је расписан конкурс за есеј на тему „Путем соли“. На подручје музеја добродошли су и сви сликари које привлаче слани морски таласи. Мајстори кичице ће током сликања у пленеру у оквиру ликовне колоније „Свет је море“ имати прилику да стварају на све теме везане за производњу соли и солане у Поморију.
Град Поморије чије је древно име Анхијало, привлачи све више туриста. А привлаче их лепе плаже са дивним погледом на хоризонт, ниска белих јахти за време једриличарске регате, као и могућност да посете Музеј соли који нуди богате информације радозналим туристима. Године 2011. општина Поморије је победила на конкурсу за пројекат „Поморије – туристичка атракција – град соли, древне историје и традиција“. Пројекат предвиђа извођење грађевинских и ремонтних радова на подручју солана. То ће свакако повећати прилив туриста којима ће бити лакше да се оријентишу у региону и помоћу нових информативних табли. Музеј соли је смештен на обали сланог Поморијског језера.
© Фотографија: pomorie.bedtime.bg
У соланама при музеју со се и данас добија на исти начин као у древности - испаравањем морске воде. Ова вода улази у језеро, а затим се пусти у посебно дизајниране базене. У њима се врши процес испаравања током којег се концентрација соли повећава. Кад се она толико повећа да морска вода постане презасићена, почиње кристализација соли у малим соланама димензија од 80 до 100 квадратних метара. Морска со се сматра најукуснијом и најздравијом врстом соли. Јако је здрава, јер је богата минералима и јодом који су неопходни људском организму. Историчари претпостављају да су солане постојале на овом простору још пре оснивања древног града Анхијало око 5. века пре н. е. Опијајући мирис мора, свеж морски поветарац, врело сунце и плаветнило неба, као и атмосфера која одише историјом стварају непоновљиве услове за одличан одмор уз упознавање нових људи и култура.
Превела: Марина Бекријева
На усамљеном брегу чија се сенка надноси над реком Асеница, уздизала се тешко приступачна тврђава. Тамо, у високом пределу. уточиште су налазили Трачани, Римљани, Византијци, западни Европљани, Бугари, Османлије. Једне Бадње..
Године 2000. археолог др Георги Китов и његова екипа открили су хумку Рошава чука (Чупаво брдо), недалеко од села Александрово код Хаскова, за коју је утврђено да скрива трачку гробницу из IV века пре Христа. Финоћа мурала и отменост архитектуре..
Трачани, древни Грци, Римљани, Келти, Илири и Египћани корачали су мермерним плочама градског трга. Одавде су се рачвале улице које су водиле према храмовима, радионицама и радњама, али форум је био и место на коме је било могуће сазнати најновије..