За остварење снова вреди ризиковати. То доказује животни пут фармера Бети и Никија Василевих, власника највећег стада аутохтоне расе говеда у Бугарској. На подручју општине Маџарово у подножју Родопа има неколико села која су временом пала у заборав. Међу њима је и Горње поље. У том пределу који је „Богу иза леђа“ налазе се сточарска фарма и гостинска кућа Бети и Никија коју су они назвали „Дивља фарма“. Љубитељима нетакнуте природе и аутентичног сеоског живота фарма у Горњем пољу одавно је постала омиљено место за одмор и релаксацију. Прелепи призори, кристални ваздух којим се проноси арома дивљег цвећа и услуга коју пружају власници гостинске куће помогли су им да се афирмишу као једни од најуспешнијих предузетника тог подручја. Иза те пасторалне идиле стоји дуги низ година напорног рада, лишавања и бесаних ноћи.
„Обично људи узгајају краве да би зарадили за стан у граду. Ми смо учинили управо обрнуто – продали смо стан мојих родитеља у Пловдиву и тим новцем купили краве“ – прича Бети. Све је почело крајем 90-их година када је млади породични пар решио да ризикује у име просперитетног бизниса не слутећи да ће мало после продаје стана Бугарска пасти у тешку економску кризу праћену банкротством многих банака, хиперинфлацијом и девалвацијом националне валуте. Бети и Ники су купили 16 крава од којих је 8 угинуло истог месеца. „Узрок је био то што им је раса била тешко прилагодљива условима наше микро климе“ – каже Бети. Зато су се млади фармери определили за узгој аутохтоних раса бугарског сивог говеда и родопског краткорогог говеда. Тај њихов избор био је уствари кључ успеха:
„То су две најстарије расе у Бугарској, прети им нестанак, јер их је остало премало и зато сам поносна да смо ми власници највећег стада та два соја говеда – каже Бети. Стадо сад броји више од 450-500 грла. Сваког дана се нека крава отели, али и доста њих угине јер их нападају вукови. Ту су на снази закони дивље природе. Наша намера јер да се што је могуће мање мешамо у природу и навике наших животиња. Оне се рађају слободне, живе слободно, исто као и дивље срне. Када се крава отели, у току више недеља крије младунчад у шуми, у лишћу. Невероватно је то што наши гости могу да све то виде уживо!“
У тој малој оази дивље природе Бети и Ники узгајају својих четворо деце која расту у тишини и на чистом ваздуху, далеко од хаоса и штетних утицаја великог града. „Деца по цео дан нешто чепркају. Ону баштицу коју видите тамо, направиле су наше две ћеркице Кали и Ани које имају 4, односно 5 година. Оне стално нас копирају у свему!“ – смешка се Бети.
Породица Василевих добро зна да најсигурнији начин да гост остане задовољан и да опет дође није да му само понудиш свакојаке удобности у хотелу него и да му пружиш незаборавне доживљаје. У том погледу „Дивља фарма“ је повлашћена јер се налази у срцу једног од најбогатијих у биолошком погледу подручја Бугарске.
„Може се рећи да је ту бела кања малте не кућни љубимац јер се бројна колонија те пернате врсте храни изметином телади у нашој фарми“ – поносито прича Бети. Зато није реткост да у малом породичном хотелу одседну орнитолози из иностранства. Видра, црна рода, грчка и шумска корњача, невероватно богатство орхидеја – све су то угрожене биолошке врсте које је могуће посматрати у околини „Дивље фарме“. - Друга атракција коју нудимо је јахање – имамо четири јахачка коња, туристима омогућујемо и да дивље краве хватају ласом – наставља Бети.
У оближњем селу Маџарову, у води реке Арда гости испирају злато. Вађење златоносног песка може бити забавно премда се у њему откривају сасвим мала зрнца племенитог метала. Деца се највише радују када им чика Страхил из Маџарова показује како да се служе испитком, посудом која се користи за испирање злата. Тражење минерала је занимање које је туристима такође веома атрактивно. Могу се наћи ахати, аметисти, планински кристали, јасписи и шта још све не!“
Да не заборавимо укусну и здраву храну којом ће бити угошћени посетиоци. На менију „Дивље фарме“ налазе се јела спремљена на традиционалан начин на основу локалних био производа и уз коришћење разноразних миришљавих трава.
„Међу гурманлуцима ресторана на нашој фарми је бундева пуњена телетином - каже Бети. - Наша телетина је свежа, месо има светло ружичасту нијансу какву у радњама никад нећете видети. Правимо и саралије (врсту сарма-баклаву, увијену у ролне), катме пуњене кокошјим месом (катме су налик на палачинке, нешто дебље, подсећају на гезлеме или лепиње - танко тесто пуњено месом, поврћем или свим што се у кући затекне), као и питу са зечјим месом. Питу правимо и од гершле или пиринча. На оближњој пољани у шуми за туристе спремамо такође чеверме – месо на роштиљу. Телетина на роштиљу је посебно укусна.“
Бети и Ники су постали пример за угледање. У селу Горње поље отворене су још две гостинске куће које нуде удобности и романтику усред добро очуване природе. И тако напуштено село постепено оживљује захваљујући радозналим туристима и предузетничком духу мештана. За госте овог краја одмор у загрљају планине претвара се у јединствен доживљај пун шарених емоција.
Превела: Ана Андрејева
Све је веће интересовање за изложбе и догађаје у Регионалном историјском музеју у Русеу. Протеклих 12 месеци кроз музејске просторе прошло је 95.966 људи, што је за 5.209 људи више него 2023. године – пише на званичној Фејсбук страници Музеја...
Куда ће нас одвести путеви у новој години? "Њујорк тајмс" нам помаже да осимислимо путовања својим предлозима уврштеним на годишњу листу "52 топ дестинације које треба посетити у 2025. години". Међу њима се нашла и Бугарска као изузетно атрактивна..
У Бугарској вински туризам цвета, а све више људи препознаје магију одмора који комбинује дегустацију вина, гастрономију и опуштање. Како открива енолог Красимира Кодукова, потражња за винским дегустацијама током 2024. значајно је порасла, а..
„Министарство туризма ће радити на изради мапе свих важних, али тешко доступних туристичких и културно-историјских објеката. Циљ је да се затим..
Значителна облачност със сняг
Киша/Снег
Снег
Суснежица