Пуњене паприке са пиринчем или са сиром и јајима, поховане тиквице са умаком од киселог млека, белог лука и копра, пилећа супа или супа од спанаћа, кромпир ћуфте, пикантна салата од љутих папричица са першуном и белим луком… То су само нека од јела која се нађу на трпези Бугара у летњим врућинама. У августу сеоске и градске улице испуни мирис печених паприка. Печене паприке у парадајз сосу са белим луком и першуном ... колико је то укусно може да зна само онај ко је пробао!
© Фотографија: bg.wikipedia.org
У летњим врућинама када жива на термометру показује 40 степени, сви тражимо спас од жеге. Неки се опредељују за море, други за планину, али ма где отишли Бугари се у летњој сезони расхлађују омиљеним таратором /за оне које не знају то је хладна супа која се спрема од умућеног киселог млека са водом, изренданог или ситно исецканог краставца, копра и белог лука, по жељи могу се додати и ораси/. Шпанци имају свој гаспачо, Руси – популарну окрошку, а ми – таратор који се служи на различите начине – у дубоком тањиру, зделици, шољи, а у продавницама се може наћи у флашама. За Бугаре таратор може бити и напитак уз јело, објашњава управница једног ланца прехрамбене робе Диљана Илчева и додаје да се у летњим врућинама он спрема у великим количинама. Више појединости о бугарском таратору сазнајемо од Марије Петрове, главног кувара једног софијског ресторана:
- У стара времена када су људи у великим врућинама одлазили на њиву на жетву, они су таратор спремали од воде, исецканог краставца и додавали сирће. Моја бака ми је причала да су га називали „жетелачким таратором”. Касније су га почели справљати од умућеног киселог млека са водом. Њиме су у великим жегама гасили жеђ. Таратор који је бугарског порекла је међу најомиљенијим јелима Бугара у летњим месецима - исто као и шопска салата.
© Фотографија: БГНЕС
Мало пре поменули смо чувену шопску салату – да кажемо пар речи и о њој. Иако се балканске земље споре о њеном пореклу, ова укусна салата спремљена од паприке, парадајза, краставца, црног лука, першуна, декорисана издробљеним белим сиром је заиста бугарска. Настала је у доба социјализма, негде 70-тих година минулог века, када је донета одлука да Бугарска развија туризам и привлачи стране туристе нечим типично бугарским... Али, вратимо се нашој теми: "Шта Бугари једу лети?" и да видимо шта се у летњим врућинама најчешће нађе на трпези породице наше саговорнице Марије Петрове – главног кувара једног софијског ресторана која 12 сати дневно проводи поред шпорета. "У основи јела која ја спремам су млечни производи. Лети једемо углавном посна јела, пуно сира и качкаваља", каже она.
"Шта Бугари једу лети?" – ево како на ово питање одговарају професионалци:
- Бугари воле појести све. Посне ствари се служе углавном као додатак уз јела, иначе на њиховој трпези су претежно месна јела. На наше изненађење, месо је и даље главно јело. Парадоксално али истинито! – прича Диљана Илчева, управница једног ланца прехрамбене робе. – Сви мислимо да се лети највише једу посна јела. Међутим, то није тако, додаје она.
© Фотографија: ЕПА / БГНЕС
Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу. Након масовних протеста пољопривредника широм ЕУ који су одржани од почетка године, они трпе све..
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом показатељу нашли су се млади људи у Финској – 21,4 године, Шведској и Данској – са 21,8 година. Ово..
Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски кодови нас разликују као људе – уверен је у то главни асистент Росен Гацин са Института за..
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом..
Пољопривредници у Европи и даље су суочени са великим потешкоћама и изазовима, како због тржишта тако и због ванредних догађаја који утичу на производњу...
Интересовање за студирање у иностранству међу бугарском омладином расте – за 30% је веће у односу на претходну годину, а број студената који ће на студије..