17. септембра престоница Бугарске обележава своју славу – Дан свете мученице Софије и њене три кћери – Вере, Наде и Љубави. Свој празник слави и софијски храм Свете Софије – премудрости Божије. Испред храма се сваке године на тај дан организује свечана церемонија истицања заставе града и кропљење светом водицом. Поводом празника Софијска општина додељује звање почасног грађанина Софије особама са посебним доприносом просперитету и благостању града, афирмисању европских вредности и популарисању његове вишевековне историје.

Јер његова историја сеже у дубоку древност – град је пре више од 2.700 година основало трачко племе Серда који су се настанили крај минералних врела из којих и дан данас у срцу Софије извире минерална вода. Године 1879. након живе дискусије у јавности Софија је изабрана за престоницу независне бугарске државе. Оснивачко Народно собрање је свечаним актом у Великом Трнову прогласило Софију главним административним и политичким центром Бугарске. Данас је Софија модеран европски град и највеће привредно средиште у земљи. 50 одсто БДП-a отпада на престоницу, а просечна зарада највећа је за земљу.

© Фотографија: wikipedia.org

Овде су сконцентрисане најзначајније установе, министарства, агенције, банке, седишта бројних невладиних организација и фондација, духовне институције различитих верских заједница – хришћанске, муслиманске, јеврејске и других званично регистрованих вероисповести. У главном граду Бугарске постоји преко 28 универзитета и високих школа. Девиза Софије која је пре око 130 година бројала нешто више од 11.000, а данас - скоро милион и 800 хиљада становника, гласи: "Расте, али не стари".

Да би задовољио њихове потребе, град се територијално проширује, граде се нове модерне стамбене зграде, пословни и тржни центри. Дуго очекивано проширење метроа олакшало је транспорт и постао преферирани начин кретања у главном граду.

© Фотографија: БГНЕС

Храм Светог Александра Невског

Софија је успела да очува и негује зграде којe су симболи града. Међу њима су неоспорно катедрална црква Светог Александра Невског, црква Свете Софије по којој је град назван, а иза које се налази гроб великана бугарске књижевности Ивана Вазова (1850-1921.). Амблематско за престоницу Бугарске је и Народно позориште "Иван Вазов" као и зграда Народног собрања (Парламента) наспрам којег се уздиже споменик цару Ослободиоцу Бугарске – руском цару Александру Другом. На истом тргу је и зграда Бугарске aкадемије наука, а сасвим близу је Софијски универзитет "Свети Климент Охридски" – прва висока школа у Бугарској, изграђена 1925. г. средствима из донације браће Евлогија и Христа Георгијевих чији споменици красе парадни улаз Универзитета. У непосредној близини је Народна библиотека испред које је подигнут споменик браћи Ћирилу и Методију, творцима ћириличног писма. У ужем центру града, у унутрашњем дворишту Председништва Републике Бугарске и хотела "Шератон" могуће је разгледати познату римску Ротонду која је у 4. столећу преуређена у цркву посвећену Светом Георгију Победоносцу. Недавно рестаурирана зграда импресионира једноставном, али савршеном архитектуром, фрагментима експресивних зидних слика и руинама културно-историјске целине која се налази иза олтара. Атрактивна и колоритна је покривена тржница из почетка прошлог века која је позната као Централни Софијски хали. У непосредној близини налазе се Бања Баши џамија, софијска синагога и католичка катедрала.

© Фотографија: wikipedia.org

Главни град нуди одличне могућности за одмор и разоноду. Једно од омиљених места за шетњу је Борисов парк – највећи парк на територији града. Пројекте о његовој изградњи разрадио је Швајцарац Данијел Неф 1882-84., он је тада засадио и прво цвеће и дрвеће. Једно од најатрактивнијих места у башти је тако звани Јапански кутак изнад Рибљег језера створен 1940. г. у коме су биљке, дар од Јапана у знак пријатељства између јапанског и бугарског народа. Усред богатог зеленила је мноштво дечјих игралишта и терена, алеја са клупама и малим језерима. Једна од атракција парка је језеро "Аријана" са кутцима за малишане и ресторанима. На располагању житељима и гостима Софије су тениска игралишта, бициклистичке стазе, коњички центар, ту су и стадиони "Васил Левски" и "Бугарска армија". Добра могућност за једнодневне излете су Бојанска црква и манастири у околини Софије као, наравно, и парк природе Витоша, зоолошки врт и Панчаревско језеро.

Превеле: Катарина Манолова, Ана Андрејева