17. септембра престоница Бугарске обележава своју славу – Дан свете мученице Софије и њене три кћери – Вере, Наде и Љубави. Свој празник слави и софијски храм Свете Софије – премудрости Божије. Испред храма се сваке године на тај дан организује свечана церемонија истицања заставе града и кропљење светом водицом. Поводом празника Софијска општина додељује звање почасног грађанина Софије особама са посебним доприносом просперитету и благостању града, афирмисању европских вредности и популарисању његове вишевековне историје.
Јер његова историја сеже у дубоку древност – град је пре више од 2.700 година основало трачко племе Серда који су се настанили крај минералних врела из којих и дан данас у срцу Софије извире минерална вода. Године 1879. након живе дискусије у јавности Софија је изабрана за престоницу независне бугарске државе. Оснивачко Народно собрање је свечаним актом у Великом Трнову прогласило Софију главним административним и политичким центром Бугарске. Данас је Софија модеран европски град и највеће привредно средиште у земљи. 50 одсто БДП-a отпада на престоницу, а просечна зарада највећа је за земљу.
Овде су сконцентрисане најзначајније установе, министарства, агенције, банке, седишта бројних невладиних организација и фондација, духовне институције различитих верских заједница – хришћанске, муслиманске, јеврејске и других званично регистрованих вероисповести. У главном граду Бугарске постоји преко 28 универзитета и високих школа. Девиза Софије која је пре око 130 година бројала нешто више од 11.000, а данас - скоро милион и 800 хиљада становника, гласи: "Расте, али не стари".
Да би задовољио њихове потребе, град се територијално проширује, граде се нове модерне стамбене зграде, пословни и тржни центри. Дуго очекивано проширење метроа олакшало је транспорт и постао преферирани начин кретања у главном граду.
Софија је успела да очува и негује зграде којe су симболи града. Међу њима су неоспорно катедрална црква Светог Александра Невског, црква Свете Софије по којој је град назван, а иза које се налази гроб великана бугарске књижевности Ивана Вазова (1850-1921.). Амблематско за престоницу Бугарске је и Народно позориште "Иван Вазов" као и зграда Народног собрања (Парламента) наспрам којег се уздиже споменик цару Ослободиоцу Бугарске – руском цару Александру Другом. На истом тргу је и зграда Бугарске aкадемије наука, а сасвим близу је Софијски универзитет "Свети Климент Охридски" – прва висока школа у Бугарској, изграђена 1925. г. средствима из донације браће Евлогија и Христа Георгијевих чији споменици красе парадни улаз Универзитета. У непосредној близини је Народна библиотека испред које је подигнут споменик браћи Ћирилу и Методију, творцима ћириличног писма. У ужем центру града, у унутрашњем дворишту Председништва Републике Бугарске и хотела "Шератон" могуће је разгледати познату римску Ротонду која је у 4. столећу преуређена у цркву посвећену Светом Георгију Победоносцу. Недавно рестаурирана зграда импресионира једноставном, али савршеном архитектуром, фрагментима експресивних зидних слика и руинама културно-историјске целине која се налази иза олтара. Атрактивна и колоритна је покривена тржница из почетка прошлог века која је позната као Централни Софијски хали. У непосредној близини налазе се Бања Баши џамија, софијска синагога и католичка катедрала.
Главни град нуди одличне могућности за одмор и разоноду. Једно од омиљених места за шетњу је Борисов парк – највећи парк на територији града. Пројекте о његовој изградњи разрадио је Швајцарац Данијел Неф 1882-84., он је тада засадио и прво цвеће и дрвеће. Једно од најатрактивнијих места у башти је тако звани Јапански кутак изнад Рибљег језера створен 1940. г. у коме су биљке, дар од Јапана у знак пријатељства између јапанског и бугарског народа. Усред богатог зеленила је мноштво дечјих игралишта и терена, алеја са клупама и малим језерима. Једна од атракција парка је језеро "Аријана" са кутцима за малишане и ресторанима. На располагању житељима и гостима Софије су тениска игралишта, бициклистичке стазе, коњички центар, ту су и стадиони "Васил Левски" и "Бугарска армија". Добра могућност за једнодневне излете су Бојанска црква и манастири у околини Софије као, наравно, и парк природе Витоша, зоолошки врт и Панчаревско језеро.
Превеле: Катарина Манолова, Ана Андрејева
Дугоочекивани догађај - Metalhead Beer Fest одржава се у Бургасу 20. и 21. јула у парку Минералне бање, у насељу Ветрен. Укупно 19 елитних пивара из Бугарске, Немачке, Холандије, Румуније и с Кипра представиће своје производе на петом издању..
На граничном прелазу Калотина између Србије и Бугарске током летње сезоне сваконедвно се формирају километарске колоне, због чега се на прелазак границе чека сатима. Поред чињенице да је чекање непријатно и исцрпљујуће за оне који из западне Европе..
У периоду од 19. до 21. јула бугарско-српска граница ће бити отворена за учеснике и госте Међународног сабора на превоју Кадибогаз. Организатори највећег међународног сабора на Балкану су општине Белоградчик (Бугарска) и Књажевац (Србија), јавља..
Наставља се тродневни фестивал традиционалног веза за становнике и госте села Вардим, у околини града Свиштова. Он се одржава на тргу поред читалишта..
Село Гомотарци у околини Видина има чудну историју. Раније је ово северозападно село било на другом месту, километрима далеко од места где је сада. Након..
Тим младих физичара који је Бугарску представио на Међународном турниру младих физичара (IYPT) у Будимпешти освојио је сребрну медаљу у конкуренцији..
Ведро