Да ли је могуће да једна планина постане нечија пасија? Могуће је, и те како, одговарају Николај Генов, Христо Тодев и још неколицина људи за које су Источни Родопи, надомак грчке границе, једно од најегзотичнијих места на свету. Дакле, немојте трагати за чарима природе на неком другом месту, већ једноставно ставите ранац на леђа и крените ка овој светој планини, кажу они.
Своја дугогодишња путовања и обиласке планинских обронака, потока и врхова те мистичне планине Орфеја са фотоапаратом у руци Николај Генов и Христо Тодев су овековечили фотографијама које су сакупљене у једном дивном албуму. Део тих лепих фотографија посетиоци могу видети до 17. октобра на изложби под ведрим небом испред Народног позоришта "Иван Вазов" у центру града. Човек остаје без даха пред бајковитом лепотом природе и мајсторством аутора да својим објективима овековече планинске врхове који сежу у недоглед, усамљене камене кућице у једној скоро запустелој махали, реку Арда са њеним живописним меандрима.
На сликама се може осетити и карактер мештана. Поносни људи са слободном душом, храбри и издржљиви попут камена од којег су изграђене родопске куће. "Онај ко је једном посетио Родопе, тај ће их заувек волети, прича Христо Тодев, млади мушкарац, алпиниста, који је рођен у Димитровграду и који се још као дечак упознао са лепотом и посебном атмосфером планине. - А онај ко је из тог краја, тај ће цео живот памтити планину Родопи.
Дотакли смо се нечега што је мање познато и желимо да овом изложбом људима представимо најлепше и најинспиративније фотографије Источних Родопа. Ту су мистични призори које мало ко зна да постоје. Например, трапезолика удубљења у стенама које се могу видети једино на Родопима. И даље не постоји неко објашњење како су настали ти комплекси који укључују скоро 5.000 трапезоликих удубљења. Према последњим истраживањима археолога, та удубљења су настала пре доба Трачана. Тиме сам се почео бавити пре десетак година."
На почетку је Христо Тодев отворио сајт о Родопима преко којег су се заљубљеници у ту планину окупили и створили малу групу. Тако се и упознао са Николајем Геновим, другом особом у њиховом тандему, која је аутор другог дела албума са фотографијама.
© Фотографија: Милка Димитрова
"Ово је, каже Генов, једна планина која је изузетно богата споменицима, природним феноменима, планина са богатом историјом и бројним археолошким открићима. Она човеку пружа могућност да открије нова и непозната места нетакнута људском руком. Поред тога, ту свако може да нађе пријатна места за одмор. Није случајно што посећеност и популарност планине стално расту.
Од посебне важности је да очувамо аутентичност те планине, јер човек лаком руком уништава природу, какав је и случај са бугарским приморјем. Лако можемо да ово подручје уништимо неконтролисаном градњом, а касније ћемо размишљати како да га спасемо."
Генов је поменуо и напоре које еколози улажу како би очували биљни и животињски свет на планини. Али подсећа и на опасност коју представљају трагачи за скривеним благом који се не либе ни да копају по јединственим стенским формацијама и тако их уништавају. Тако је нестао природни феномен "Главата" – стенска формација у облику људске главе коју је природа обликовала код села Јаврово, родног места истакнутог бугарског писца Николаја Хајтова.
"Када смо отишли да је видимо, неко ју је већ био разнео експлозивом. Добро је што ју је Тодев пре неколико година успео овековечити. На планини Родопи можеш да нађеш неприступачна места са дивљом природом на којима се човек осећа као да је на некој другој планети, наставља Генов. – Стазе су зарасле у травуљину и густо шипражје и човек се одједном нађе у правој џунгли, јер су нестала она велика стада оваца која су некада пасла по планини". Према речима Николаја Генова, уколико човек жели да побегне од градске вреве, стресне и ужурбане свакодневице, једноставно треба да стави ранац и крене ка Родопима и препусти се чарима тог места.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..
Документарни филм „Духовно огледало хришћанског Несебра“ који је снимила Бугарска национална телевизија (БНТ) освојио је четири награде на три престижна међународна филмска фестивала у Бразилу, Грузији и Португалу. Сценариста документарца је новинар..
Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ биће свечано отворена данас у галерији “Методи Мета Петров” у Цариброду, Србија...
Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга,..