Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Белоградчишке стене, пећина Магура и лутке од кукурузног лишћа на првом месту бугарских чуда

Фотографија: хива

Завршено је гласање за чуда Бугарске – природне и културно-историјске знаменитости, које ће бити предложене за упис на Унескову листу. Белоградчишке стене и пећина Магура у Северозападној Бугарској су на првом месту ранг листе непоновљивих природних реткости, а јединствене лутке од сувог лишћа кукуруза које израђују деца из пловдивског села Куртово Конаре лидери су у категорији за нематеријално културно наслеђе.

Невероватни стеновити облици код Белоградика налазе се на падинама западног дела Старе планине. У току 200 милиона година вода и ветрови у том опширном пределу од скоро 450 квадратних километара претворили су стеновите масиве у скулптуре, које као да је створила људска рука. Ти дивни природни кипови подсећају на животиње, птице, митска бића и људске силуете.

Пећина Магура је међу највећим у Бугарској. Дужина до сада истражених њених галерија износи око 2.500 метара. Међу импресивним облицима подземног лавиринта сталактита, сталагмита и сталактона издвајају се "Велики сталактон" висине од преко 20 метара и пречника у основи од 4 метра, као и "Пали бор", који је дуг преко 11 метара и пречник му је око 6 метара. Он се сматра највећим сталагмитом у истраженим бугарским пећинама. Непоновљиви древни цртежи на зидовима пећине представљају култне и ловачке сцене, као и сцене које причају о начину живота некадашњих обитавалаца тих простора.

© Фотографија: архива

У пећини има и вишеслојних јединствених ликова, цртаних у различитом доба изметом слепих мишева: то су фигуре у плесу, мушкарци који иду у лов, људи са маскама, различите животиње, шаховске паное, сунца, звезде, оруђе рада и биљке. Ти цртежи разоткривају и постојање светилишта, где су се вршили ритуали из доба неолита до гвозденог доба.

 

© Фотографија: marica.bg

Лутке од сувог лишћа које израђују деца из пловдивског села Куртово Конаре очарале су Бугаре фантазијом и мајсторством својих вештих стваралаца који чувају једну вековну традицију. Мале фине луткице од лишћа кукуруза, представљене су на Фестивалу паприке, парадајза, традиционалне хране и производа "Куртово Конаре Фест". Оне су део сачуваног обичаја, типичног за регион, који укључује такмичење парадајза са најзанимљивијим обликом, најбројнију колекцију различитих сорти парадајза, највеће црвене, жуте, зелене паприке и љуте папричице најзанимљивијег облика, најукуснији ајвар и кечап домаће производње, најукусније традиционално јело. Тако се у овом својеврсном такмичењу родила и идеја о изради живописних фигура и композиција од воћа, поврћа и кукурузног лишћа.

Поред најзапаженијих природних и културних феномена били су и тврђава Баба Вида, Долина Трачких царева, традиционална бугарска мартеница и непоновљиви чипровски ћилими. У гласању на сајту кампање учествовало је преко 500.000 Бугара.

Превод: Александра Ливен

По публикацията работи: Дарина Григорова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Где ће Бугари дочекати Нову 2025. годину?

Око 700.000 Бугара одлучило је да путује поводом дочека Нове године. Од тог броја, око 120.000 до 130.000 њих изабрало је да проведе празнике у иностранству, док је готово исто толико страних туриста одабрало Бугарску као своју новогодишњу..

објављено 31.12.24. 15.20

Туризам у 2024: Рекордни успеси у сенци неизвесности

Упркос дубокој политичкој кризи која потреса Бугарску и све већем незадовољству у друштву, један сектор успео је да се истакне као светла тачка – туризам. Током 2024. године, земља не само да је успела да се опорави од последица пандемије, већ је..

објављено 31.12.24. 12.05

Број Бугара који су путовали у иностранство у новембру 2024. године већи за 11,3%

Број Бугара који су путовали у иностранство у новембру 2024. године порастао је за 11,3% у односу на исти месец прошле године, показују подаци Националног завода за с татистику. Укупно 638.600 бугарских грађана путовало је ван земље, а..

објављено 28.12.24. 12.20