Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Белоградчишке стене, пећина Магура и лутке од кукурузног лишћа на првом месту бугарских чуда

Фотографија: хива

Завршено је гласање за чуда Бугарске – природне и културно-историјске знаменитости, које ће бити предложене за упис на Унескову листу. Белоградчишке стене и пећина Магура у Северозападној Бугарској су на првом месту ранг листе непоновљивих природних реткости, а јединствене лутке од сувог лишћа кукуруза које израђују деца из пловдивског села Куртово Конаре лидери су у категорији за нематеријално културно наслеђе.

Невероватни стеновити облици код Белоградика налазе се на падинама западног дела Старе планине. У току 200 милиона година вода и ветрови у том опширном пределу од скоро 450 квадратних километара претворили су стеновите масиве у скулптуре, које као да је створила људска рука. Ти дивни природни кипови подсећају на животиње, птице, митска бића и људске силуете.

Пећина Магура је међу највећим у Бугарској. Дужина до сада истражених њених галерија износи око 2.500 метара. Међу импресивним облицима подземног лавиринта сталактита, сталагмита и сталактона издвајају се "Велики сталактон" висине од преко 20 метара и пречника у основи од 4 метра, као и "Пали бор", који је дуг преко 11 метара и пречник му је око 6 метара. Он се сматра највећим сталагмитом у истраженим бугарским пећинама. Непоновљиви древни цртежи на зидовима пећине представљају култне и ловачке сцене, као и сцене које причају о начину живота некадашњих обитавалаца тих простора.

© Фотографија: архива

У пећини има и вишеслојних јединствених ликова, цртаних у различитом доба изметом слепих мишева: то су фигуре у плесу, мушкарци који иду у лов, људи са маскама, различите животиње, шаховске паное, сунца, звезде, оруђе рада и биљке. Ти цртежи разоткривају и постојање светилишта, где су се вршили ритуали из доба неолита до гвозденог доба.

 

© Фотографија: marica.bg

Лутке од сувог лишћа које израђују деца из пловдивског села Куртово Конаре очарале су Бугаре фантазијом и мајсторством својих вештих стваралаца који чувају једну вековну традицију. Мале фине луткице од лишћа кукуруза, представљене су на Фестивалу паприке, парадајза, традиционалне хране и производа "Куртово Конаре Фест". Оне су део сачуваног обичаја, типичног за регион, који укључује такмичење парадајза са најзанимљивијим обликом, најбројнију колекцију различитих сорти парадајза, највеће црвене, жуте, зелене паприке и љуте папричице најзанимљивијег облика, најукуснији ајвар и кечап домаће производње, најукусније традиционално јело. Тако се у овом својеврсном такмичењу родила и идеја о изради живописних фигура и композиција од воћа, поврћа и кукурузног лишћа.

Поред најзапаженијих природних и културних феномена били су и тврђава Баба Вида, Долина Трачких царева, традиционална бугарска мартеница и непоновљиви чипровски ћилими. У гласању на сајту кампање учествовало је преко 500.000 Бугара.

Превод: Александра Ливен

По публикацията работи: Дарина Григорова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Момчиловци – село с 30 капела привлачи вернике из земље и иностранства

Тридесет капела, колико их има у селу Момчиловци у Родопима, налази се међу најпосећенијим знаменитостима током Васкршњих празника. „Ходочасничке стазе воде до параклиса који чувају наше село,“ каже председник сеоске општине Сијка Суркова. Према..

објављено 4.5.24. 12.17

Неповољни услови за планински туризам

Услови за планински туризам су неповољни, саопштила је Горска служба спасавања. У вишим деловима планина је магловито и пада киша. У пределима изнад 2.000 м надморске висине снежни покривач је висок 5-10 цм. Данас ће на планинама бити претежно..

објављено 4.5.24. 10.57

Васкршњим роњењем почеће јубиларна летња сезона на острву Света Анастасија

Острво „Света Анастасија“ у близини Бургаса, које је међу најпосећенијим туристичким знаменитостима на бугарском Црноморју, обележава 10. годишњицу постојања као туристичке дестинације. Из тог разлога ће и летња туристичка сезона ове године бити..

објављено 4.5.24. 10.15