У октобру ове године обележено је 100. година од почетка Првог балканског рата из 1912-1913. године. После овог у региону је у лето 1913. уследио други ратни конфликт, а убрзо након тога је избио и Први светски рат чији је ток својеврстан наставак балканског конфликта, али већ са трајним војним присуством Великих сила. Други светски рат је захватио цео свет, а његов исход је био тежак како за поражене земље, тако и за победнике.
У овом турбулентном времену живео је проналазач Асен Јорданов /1896-1967./ који је међу својим америчким пријатељима био познат под надимком Џери. Он је остварио свој дечачки сан о летењу и ставио почетак производње бугарских авиона, а такође је значајно допринео развоју америчког ваздухопловства. Још у раном детињству Асен Јорданов је био очаран магијом летења. У породичној фарми свог оца – имућног инжењера и хемичара др Христа Јорданова, дечак је радознало посматрао птице да би сазнао како лете, па чак је опонашао њихов лет, скачући са дрвета на дрво и машући рукама. Волео је да израђује змајеве. Младић је по својој жељи похађао курсеве хемије и физике у Трговинској гимназији у Свиштову чији је директор био његов отац. Почетком 20. века Асен Јорданов је имао прилику да се упозна са најновијим моделима авиона двокрилаца, мотоцикала и других машина на техничким изложбама у Италији, Швајцарској и Француској. Уписао је школу за обуку пилота познатог француског летача и конструктора авиона Луја Блериоа у Паризу. Ускоро после тога је, међутим, стигла информација да је Османско царство нагомилало трупе на граници са Бугарском и Асен Јорданов се вратио у домовину да би применио своје вештине летења.
За време Првог балканског рата, са свега 16. година, Асен Јорданов је био механичар у авијацијској јединици код Свиленграда, јужна Бугарска, где је учествовао у извиђачким мисијама и радио на конструисању првог бугарског авиона. Бугарска је међу првим земљама у свету које су почетком 20. века користиле авион у војне сврхе, а њени ваздухопловни капацитети били су блиски онима Велике Британије, САД, Италије и Јапана. У лето 1915. године, после серије испитивања, авион "Јорданов-1" је полетео. Он је био типа извиђачког авиона и лаког бомбардера распона крила од 14 м и дужине 8,5 метара. Овај авион је у своје доба имао добре летне карактеристике: дужина полетања – 65 м, дужина слетања – 50 м, брзина - 85 км на час, максимална висина лета од 500 метара. У софијској штампи од октобра 1915. године се може прочитати: "Од неколико дана на мањежу цара Фердинанда је изложен авион у природној величини, спреман за полетање, који је конструисао гимназијалац седмог разреда Асен Јорданов. Ова бугарска летелица је успешна комбинација постојећих врста авиона двокрилаца. Непунолетни Бугарин који је у школи одличан математичар, увео је новине и извршио важно побољшање које је недостајало код постојећих авиона, а то је уређај који спречава пад летелица. У производњи авиона се примењује проналазак једног Бугарина, а то свакако јача национално осећање и национални понос." Авион је откупило Министарство одбране.
Свој следећи амбициозни пројекат вишемоторног авиона веће тежине млади конструктор није могао да оствари у Бугарској. Избио је Први светски рат у коме је она била међу губитницима. Бугарској је забрањено да има авијацију, авиони земље су уништени, а ваздухопловно особље отпуштено. Међутим, Асен Јорданов је и даље сањао да лети. Године 1921. он и његов пријатељ, летач Александар Стојанов прочитали су у немачком спортском часопису "Flugsport" да Међународна ваздухопловна федерација, у сарадњи са аеро-клубовима Америке, Немачке и Француске, организује обилазак Земље. Конкурс је требало да започне у Њујорку. У писму Асена Јорданова упућеном тадашњем председнику бугарске владе Александру Стамболијском о додели 6.000 долара истиче се: "Значај овог конкурса је неоспоран, јер ће у ваздуху, у витешком двобоју "укрстити копља" сви цивилизовани народи. На том конкурсу који је велика творевина људске културе, свет ће видети да ће се бугарски народ снагом духа и достојанствено борити у тој области." Молба је одобрена и двојица бугарска пилота су отпутовала у САД, али такмичење није одржано. Асен Јорданов је одлучио да остане у Америци и након тешких година прилагођавања туђем окружењу почео да гради каријеру легендарне личности у америчком ваздухопловству.
Уписао је ваздухопловно инжењерство, хемију, физику и радио инжењерство и радио као конструктор авиона и тест-пилот. Захваљујући свом таленту, Асен Јорданов је брзо стекао име у том бизнису, а 1941. године је већ имао сопствену компанију са називом "Jordanoff Aviation Corporation" чије су се канцеларије налазиле на Медисон авенији у Њујорку. Компанија Асена Јорданова је радила за војну одбрану САД. Он је, међутим, постао још популарнији када је основао Ваздухопловну школу која се за кратко време претворила у најугледнију школу за обуку пилота за америчку цивилну авијацију. Јорданов је објавио девет специјализованих књига које су постале основни приручник за младе пилоте. Његови научни радови су преведени на француски, шпански, италијански и кинески, али, нажалост, не и на бугарски језик. Асен Јорданов је такође аутор едукативног филма од 40 лекција из летења који је за време Другог светског рата приказиван у америчким војно-ваздухопловним снагама. У овом периоду амерички произвођач ваздухопловне, космичке и војне технике „Боинг” који је изблиза пратио успехе бугарског конструктора и пилота, изабрао је његову компанију да учествује у развоју приручника за В-29 Superfortress. Сматра се да је то био најбољи бомбардер коришћен током Другог светског рата. До краја свог живота Асен Јорданов је био повезан и уживао поштовање и углед компаније "Боинг".
Јорданов је непосредно учествовао у конструисању различитих авиона за потребе америчке ратне индустрије у току Другог светског рата. Неке од тих авиона спомиње у својој изјави генерал Роналд Фоглеман, начелник штаба војно-ваздухопловних снага САД: "Један од њих је амерички ловац Р-40 који је учествовао у свим биткама и био нарочито успешан у борбеним дејствима ваздух-земља и остваривању премоћи у ваздуху. Други је двомоторни ловачки авион Р-38 који се одликовао врло добром покретљивошћу и великим долетом. Он је одиграо доминантну улогу у рату на Пацифику, иако се може користити и у многе друге сврхе. Трећи авион који је конструисао Јорданов је стратешки бомбардер В-17 који је постао незаменљиви део опреме наших стратешких снага и био на свим бојиштима Европе."
После Другог светског рата Асен Јорданов је усмерио пажњу на неке друге активности. У 50-им годинама 20. века радио је на пољу безбедности аутомобила и један је од проналазача ваздушног јастука, као и апарата "Jordanoff" – прототипа телефонске секретарице. Бугарски конструктор преминуо је у 71. години живота, а његов пепео је расут из авиона по Америци. Заслуге овог еминентног Бугарина су признате још за живота. Име Асена Јорданова је уписано у Књигу почасних грађана Њујорка, а његов портрет је изложен у Дворани славних Њујоршког аеродрома "Ла Гвардија". У Националном музеју америчке уметности у Вашингтону приказане су личне ствари и архиве бугарског проналазача и конструктора авиона. На његовој кући је постављена табла с натписом: "Асен Јорданов – бугарски летач".
Превела: Марина Бекријева
Данас се навршава 80 година од догађаја познатог као „Крвави Божић“. На данашњи дан, 7. јануара 1945. године, започело је масовно убијање и малтретирање хиљада Бугара у Вардарској Македонији због њиховог бугарског националног идентитета. Овај..
На један од највећих хришћанских празника – Богојављење, 6. јануара, обележено је 177 година од рођења песника-револуционара Христа Ботева по новом календару. Тим поводом, у Калоферу, родном граду Ботева, владала је посебна атмосфера, преноси Димитар..
„Сагласно правилима Цркве, на једном месту, на једној канонској територији не могу постојати две православне Цркве“, изјавио је новинарима патријарх Бугарске Даниил поводом одлуке Врховног касационог суда о упису Бугарске старокалендарске..
Од првих покушаја летења помоћу ручно направљених крила још у 19. веку, преко првих светских борбених летова с циљем извршавања задатака извиђања и..