Парк природе Врачански део Старе планине познат је по јединственој концентрацији биодиверзитета и лепих крашких формација. У регистрима Међународне уније за заштиту природе (IUCN) парк је уврштен у категорију заштићених предела и паркова природе, а резерват „Врачански крас“ на његовој територији убраја се у научне и природне резервате прве категорије. Управо због крашког терена који одликује планину формирао се јединствени рељеф парка и успостављена је изузетна разноврсност флоре и фауне.

© Фотографија: www.vr-balkan.net

Парк природе „Врачански део Старе планине“ обухвата већину територије Врачанске планине и Лакатнишке стене у северозападној Бугарској. Врачанска планина није висок масив и простире се између претходнице Старе планине, тзв. Предбалкан и њеног главног венца. Јужна граница Врачанске планине је живописна Искарска клисура. Три реке – Лева, Черна и Златица пресецају планину и деле је на три дела. Најопширнији од њих је Беглички део где доминира највиши врх Врачанске планине – Бегличка могила са 1481,7 метара надморске висине.

Већи део подручја парка „Врачански део Старе планине“ изграђен је од кречњачких стена карбонатног састава тријаске и јурске старости, које су испуцале у свим правцима и тиме претварају планину у огромно камено сито. Са својих 500 пећина и провалија парк је прави рај за спелеологе. Међу њима је можда најлепша пећина у Бугарској – Леденика. Проглашена за природну знаменитост и туристички објекат од међународног значаја, пећина импресионира својим великим димензијама и дивним накитом од леда по коме је добила име. Због јединствене акустике у Великој сали се приређују концерти и сличне приредбе. Међутим, на том подручју се налази још много пећина очаравајуће лепоте подземних крашких формација које имају занимљива имена – Темна дупка, Змејова дупка, Хајдушка пропаст, Невестина пропаст. У близини природног споменика "Вратца" налази се импресивни и лепи стеновити масив „Доломити“ где се одржавају национална и међународна такмичења у екстремном пењању. Кречњачке литице висине преко 400 метара које се уздижу у парку, највише су у Европи за ову надморску висину.

Парк природе „Врачански део Старе планине“ који је 1997. године проглашен заштићеним природним објектом од међународног значаја за очување биолошке разноликости, други је по величини у Бугарској после парка „Странџа“ и међу првима по богатству биљних врста, каже Цветан Цветков, главни стручњак за изградњу паркова у Дирекцији природног парка. У Бугарској има укупно 3.800 врста виших биљака од чега 550 заштићених.

© Фотографија: wikipedia.org

„Када сам почео да радим, овде је било познато 1.100 виших биљних врста. Затим је откривено још 400 и сада их је 1.500, а то већ чини половину биљног богатства Бугарске – каже експерт. – Број заштићених врста биљака премашује 300 од укупно 550 врста у земљи. Једна од битних одлика парка је његов разноврсни крашки рељеф који је више карактеристичан за медитеранску вегетацију. Тиме се објашњава и велика разноврсност флоре. Најинтересантнији ендемит је Келереров центрантус /Centranthus kellereri/. Тај жбун сусреће се само у овом природном парку, изнад села Челопек, и на још једном месту у Бугарској. У прошлости је опстанак ове врсте био угрожен због интензивне испаше стоке, али ми смо предузели мере и тренутно је ендемит у добром стању. Поред тога, у нашој генетској банци чувамо семена овог жбуна, тако да ћемо једног дана, ако буде потребно, моћи да га на вештачки начин обновимо.“

© Фотографија: www.vr-balkan.net

Због релативно мале надморске висине на којој се налази парк „Врачански део Старе планине“, највећи део њега прекривен је листопадним и посебно буковим шумама. На овом простору се сусрећу цер, сладун, храст китњак, граб, акација, сребрна липа, топола. Ништа мање занимљива је и фауна парка.

© Фотографија: www.vr-balkan.net

Овде има 138 заштићених врста, од којих је 21 уписана у Црвену књигу Бугарске. Крашке шупљине су идеално станиште за слепе мишеве којих је овде 19 од укупно 33 врсте на територији Бугарске. На том подручју живи и стотинак врста птица од чега је 8 врста угрожено. Међу њима су црна рода, бела кања, сури орао, риђи мишар. За парк се наводе укупно 34 врсте сисара које чине трећину свих врста у нашој земљи. Међу њима је вук – угрожена врста која је укључена у Црвену књигу Бугарске.“

Због „избушеног као швајцарски сир“ рељефа Врачанске планине, воде такође крију пуно изненађења. Њихов проток није сталан, па зато их понекад има, а понекад нестају у стенама или некој пукотини. На овом подручју се налази 176 водопада високих преко 2,5 метара, који представљају велику туристичку атракцију и занимљивост и додају специфичан шарм локалитету.

Парк природе „Врачански део Старе планине“ нуди одличне услове за развој различитих врста одрживог туризма као што су ски туризам, параглајдинг, алпинизам, спелеолошки, еколошки, сеоски туризам и сл. Овде ваља додати и културни туризам чији је симбол Рогозенско златно благо - највеће и најлепше трачко благо нађено на бугарском поднебљу.

Превела: Марина Бекријева