У недрима Букове планине у Средњем делу Родопа смештена су једна од најлепших планинских језера у Бугарској – Смољанска. Она су раштркана по левој падини долине реке Черна, испод Орфејевих стена и у подножју врха Снежанка и налазе се у непосредној близини града Смољана. Некада је тих језера било двадесетак. Данас је, било због људског немара, било због природних аномалија остало свега седам природних језера, а једно је претворено у микроакумулацију. Са времена на време, када у пролеће реке набујају, нека од исушених језера се, макар и на кратко, поново испуне водом и претворе у мочваре. Мистична и живописна као и планина Родопи у којој су настала, Смољанска језера имају повољне ефекте чак и на најисцрпљенији људски организам и неутралишу штетну радијацију.

После хаварије у нуклеарној електрани у Чернобилу, код језера која су још у древности била позната по својим лековитим својствима, извршен је експеримент са уранијумском рудом утовареном у камион. Пре уласка камиона на подручје језера радијација око њега је била снажно повећана. Међутим, када је возило са опасним теретом ушло у локалитет, радијација је нестала. Ево како ту појаву објашњава радиестезиста Иван Тодоров који годинама истражује својства и квалитете воде.
- Радиоактивне руде и елементи имају период полураспада – каже он. – То што је зрачење у једном моменту снажно, а у другом – слабо, може се објаснити природом распада ових материја и радијацијом која се у одређеном тренутку ослобађа у атмосферу. Могуће је да је везано и за језера. Вода у природи као што је комплекс језера код Смољана, има својство да мења средину и електромагнетна зрачења, као и засићење ваздуха одређеном врстом јона. У средини која је испуњена негативним јонима повољним за човека и која асимилује јака зрачења то се може догодити. Слични експерименти су извођени на угледним научним институтима као што су Институт за космичка истраживања у Грацу и Руска академија природних наука. Резултати истраживања су показали да приликом интеракције чисте природне вода са загађеном, чиста вода може да очисти заражену. То је научно потврђено и никако није чудно да је на подручју језера дошло до апсорпције еманације радиоактивних материја које је камион превозио. Потпуно природно је што вода има својство самочишћења. У циклусу кружења у природи, прелазећи из једног у друго агрегатно стање вода стално мења своју структуру. Она се ослобађа нагомилане информације и различитих материја које садржи.”

© Фотографија: wikipedia.org

Травно језеро

Према физичару Георгију Казалијеву који је истраживао подручје Смољанских језера у току експеримента са уранијумском рудом, на том месту преовлађују планински поветарци који реструктурирају електроатмосферу. Научник је утврдио да је за човека најповољније стање атмофере код присуства између 600 и 6.000 негативних јона по кубном сантиметру. Тај број се мења током дана, при чему је у јутарњим и вечерњим сатима негативних честица највише.

- Што се тиче Смољанских језера, она се налазе у јединственом кутку природе, испод врха Снежанка, у природним долинама и стеновитим пределима. Штета је у томе да ова језера полако нестају. Овај предео има јединствену микроклиму. Он се налази на између 1.200 и 1.600 метара надморске висине која је веома повољна за човека. На 1.200 метара налази се тзв. линија снега. На овим подручјима вода прелази кроз сва агрегатна стања, односно кроз процес самочишћења. Наравно да су дивна природа и комплекси листопадних и четинарских шума у околини Смољанских језера свакако важна претпоставка. У Бугарској још увек постоје велике шумске површине под буквом, а познато је да се извори налазе у овим шумама и да тамо стално има воде. Нажалост, сеча букових шума ће нас лишити једног изузетног природног ресурса у доба када вода нестаје. На подручју Смољанских језера расту вековне букве изванредне лепоте које имају митска имена као што су, рецимо, „Еуридикин трон” и „Орфејева лира”. Тамо се налази и једно од најстаријих букових дрвета у Бугарској, типа матичног дрвета, са пречником преко 4,5 метара. Задивљујуће код матичних засада је да тамо где се појаве, око њих постепено израсте цела шума. Таква дрвета се свугде сматрају светим и није случајно што је комплекс Смољанских језера смештен управо усред букових шума планине Родопи.”

© Фотографија: wikipedia.org