Перперикон се налази на 470 метара надморске висине, надомак града Крџалија у јужним деловима Бугарске. Уклесан у стење, то је један од најдревнијих монументалних мегалитских споменика. У себи носи трагове историје, писане и неписане, која обухвата неколико епоха. Према научницима, тамо се налазило чувено светилиште бога Диониса, а пророчанства која су овде изрицана увек су се остваривала. Није случајно што су се истакнуте личности прошлости обраћале пророцима који су обављали специјалан ритуал и преносили им божанске поруке.
Име древног култног центра потиче од старогрчког Хиперперакион, што значи "велика ватра". Тако се звао и златан новчић са већим садржајем племенитог метала, који је сечен у Византијин од 1082. г. Научници налазе везу између имена новчића и култног комплекса и у локалним налазиштима злата. Галерије где су Трачани, а касније и Византинци вадили злато, налазе се у стенама свега два километра од града. Убрзо после новчане реформе сложена реч је скраћена тако да се појавио и последњи назив, којим је Перперикон остао у историји. Остаје загонетка како се звао тај предео у претходним епохама.
Први трагови живота у Перперикону су из доба неолита – крајем шестог и почетком петог миленијума п.н.е. Већ тада је он био култни објекат. Крај енеолита је следеће историјско раздобље, за које су пронађена сведочанства да је велики масив био култно место. Прво светилиште је било оно Бога-Сунца и налазило се недалеко од тзв. Овалне сале, где је касније саграђено светилиште Диониса.
"Пошто се вино пролило на олтар, дим се винуо нагоре, изнад врха светилишта, чак у небеса – знамење попут овог, које је добио и Александар Велики, када је приносио жртву на том истом олтару." Тако пише у хроници "Дванаест римских царева" Гаја Светонија Транквила из II века н.е. Тамо се прича о пророчанству које је добио Гај Октавије, римски војсковођа и отац будућег првог римског цара Гаја Јулија Цезара Октавијана Августа. Према хроничару, "Октавије је водио војску у удаљене делове царства и чим се нашао у Светој планини Диониса питао је пророка о свом сину. Тада му је потврђено да ће његов син постати господар света."
То писано сведочанство цитирају историчари. О њему ће вам испричати и водичи, ако одлучите да се попнете стрмом стазом до Перперикона. Обилазак траје око 90 минута. Само обавезно треба да то урадите у одговарајућој сезони: када је температура блага и не пада киша.
Буквално на сваком кораку Перперикон ће вам разоткривати делиће своје необухватне историје. Овде можете видети релативно добро сачуване просторије из доба Трачана. А најимпресивнија су три спрата култног комплекса, посвећеног Дионису. У Церемонијалној сали су сачуване камене клупе и степенице. Видећете и камени трон, који је уклесан високо у стење, на месту, где сунце греје током целог дана. Последњи спрат је само светилиште, где су се обављали специфични винско-ватрени ритуали. Он је висок три метра, а пречник му је два метра. Приликом првих ископавања почетком 80. година 20. века, екипа под руководством истакнутог археолога Ивана Балканског, открила је ту камени саркофаг тежак око две тоне. Независно од његових огромних димензија и тежине, саркофаг је одмах премештен борбеним хеликоптером. Није познато какав је био његов садржај, нити где се сада налази. Тајна, која може да остане без одговора.
На целом подручју комплекса налазе се камене каде у којима су наши древни преци правили вино које је коришћено у култним ритуалима. Милен Филипов, водич Перперикона, прича: "У доњем левом углу сваке каде види се камена цевчица кроз коју је текло ритуално вино. Судећи по броју и димензијама тих када, овде су производили вино у огромним количинама. Недавно је пронађен велики број добро очуваних глинених ћупова. Већи судови били су за чување жита, а мањи – за вино."
Светилиште је функционисало током целог паганског периода Римског царства, а о њему су бринули представници трачког племена Беси, који су били у савезу са Римљанима. 393-398. г. Беси су покрштени, светилиште је постало непотребно, чак се претворило у препреку приликом увођења нове религије, тако да су га затрпали земљом. И тако су направили огромну услугу научницима 21. века, јер је тле одлично сачувало ритуалне просторије.
Крајем 4. века је саграђен и ранохришћански храм, који је такође недавно пронађен. Скоро у потпуности очуван је његов керамички олтар, чија се копија данас налази у границама цркве, док се оригинал чува у Рејонском историјском музеју града Крџали. Тамо су изложени и бројни предмети из различитог доба, који су пронађени у региону.
"Перперикон је снажно енергетски напојено место, каже још Милен Филипов. - Много људи кажу да то осећају, а осећам га и ја. Научници такође размишљају о томе. Неки тврде да је овде васионски утицај велики. Други пак траже узроке у огромним количинама бакра у стењу. Није случајно што су се овде миленијумима изводиле религиозне церемоније – све до доласка отоманских Турака, када је живот Перперикона замро."
Превод: Александра Ливен
Црква Св. Георгија Победоносца се налази у насељу Колуша, у Ћустендилу – граду у подножју Осоговске планине. Проглашена је архитектонско-грађевинским и уметничким спомеником културе од националног значаја. Проучавање и рестаурација цркве..
Крај једног од кршких извора у римској провинцији Доња Мезија (Moesia inferior), код данашњег града Девње, зауставио се цар Трајан (98-117) са својом војском. Тада је његова сестра Марција послала служавку по воду, којој је златна посуда исклизнула из..
У Бугарској има на стотине цркава и манастира саграђених са вером и надом да ће људима донети мир и надахнуће. Већ 18 векова Чирпански манастир, који је подигнут у знак сећања на Светог Атанасија Великог - архиепископа Александријског, познат је..
Променљиво облачно
Ведро