По многима је со један обичан зачин који поред свега осталог је сматран штетним по здравље када се прима у великим количинама. Неки је сликовито називају белом смрћу, при томе не обазирући се на чињеницу да је она од животног значаја за људски организам. Испоставило се да је та кристална супстанца уско повезана са развојем најраније цивилизације на Старом континенту. Захваљујући експлоатацији соли која је почела још у шестом миленијуму пре Христа код Варненског језера настао је један од најстаријих пронађених до данас градова у Европи. Током истраживања солана крај језера светло дана су угледали разни слојеви прошлости, упознавајући нас са овом мало познатом културом која бележи почетак европске цивилизације.

У то време новац није био важан, нити је злато било толико драгоцено, већ је со била та која је дуги низ година коришћена као основно средство плаћања. Стога, свако ко је у прошлости имао приступ великим количинама те драгоцене робе, био је сматран имућним и утицајним. Највеће и најстарије средиште за производњу соли у Европи које је настало још у давној прошлости налази се недалеко од данашњег града Провадија надомак Варненског језера. Управо захваљујући добијању тзв. "белог злата" ово место је постало једно од битних културних и трговинских средишта. О томе сведоче остаци праисторијског града који је настао у шестом миленијуму пре наше ере.

"Древно насеље је било изузетно добро утврђено високим одбрамбеним зидовима дебљине два метра и висине преко три метра – нешто што је невиђено у праисторијско доба", прича проф. Васил Николов, истраживач са Националног археолошког института при Бугарској академији наука. У петом миленијуму пре нове ере захваљујући трговини сољу локално становништво је стекло велику економску моћ у том делу континента. Прокувавањем воде из оближњих сланих извора становници су добијали "блокове соли" којима су трговали, богатили су се, а град је цветао. У то време су у граду већ биле подигнуте лепе и функционалне двоспратнице. У једном делу града налазио се центар за производњу соли, а у другом – верски центар са светилиштем јамског типа. Недавно је на истој локацији екипа проф. Николова пронашла малу некрополу, место на коме су сахрањивани покојници:

"У гробовима су пронађени бакрени предмети. Познато је да се у том региону не добива бакар, увозили су га са севера. Реч је о откривеним бакреним секирама, шилима, двуспиралним иглама, што доказује да су локални становници одржавали високи социјални статус. У ствари, археолошка налазишта недалеко од Провадије дају нам повод да сматрамо да постоји повезаност између експлоатације солане и оближње Варненске некрополе која датира из петог миленијума пре Христа, познате по златним предметима откривеним у њој који су сматрани најстаријим обрађеним златом на свету. Претпостављамо да су се имућни људи, сахрањени у Варненској некрополи, обогатили управо вађењем соли. Поред тога, трговина овим драгоценим производом подстакла је развој једне социјално раслојене заједнице, дакле, реч је о дотад непримећеној појави у Европи. Управо из тог разлога смо га назвали "праисторијским градом". Слани блокови коришћени као средство размене, у ствари, представљају први новац у региону тзв. источног Медитерана. Тако су, практично, солане код савременог града Провадија биле битан монетаран центар на Балкану."

Из којих је разлога тај праисторијски град нестао? "Из истих због којих је прекинут развој прве европске цивилизације!", тврди археолог и додаје да вероватно иде реч о сушној клими која је почела крајем петог миленијума пре Христа. Људи су почели да воде номадски живот. Тако је нестала та цивилизација, а заједно са њом и град код Провадије. Временом је угашена и производња соли. Дакле, суша је изазвала крај једне цивилизације и епохе процвата!

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије уступио проф. Васил Николов