На брду Свети Спас у чијем се подножју налазe село Белчин и његови лековити минерални извори некада се уздизало импозантно римско утврђење. Било је видно са свих страна Самоковског поља још издалека. Донедавно је било упамћено само у народним легендама о некаквој тврђави Цари мали град чија је локација само приближно била позната археолозима. Као што се неретко дешава, трагачи за укопаним благом први су наишли на тврђаву.
Веселин Хаџиангелов из Историјског музеја оближњег града Самокова каже да су одмах отишли да виде шта се догађа када се чуло о насртајима дивљих копача. Земља је била избушена као швајцарски сир, а објекат се показао изузетно драгоценим 2007. г. археолози су у току само месец дана раскопали југоисточну кулу тврђаве. Утврђено је да је то део римске фортификације са 6 одбрамбених кула. Укупна дужина бедема је око 400 метара.
Друго пријатно изненађење за археологе појавило се приликом сондажних бушења око оброчишта на брду Свети Спас. Оно је само беочуг огрлице светих места која окружују село Белчин. Та се оброчишта појављују у Бугарској у касном Средњем веку, у 15 - 16. столећу и обично су обележена каменим крстовима. У чему је изненађење – на том брежуљку истраживачи су наишли на трагове континуирано грађених храмова који сведоче о непрекидној хришћанској традицији дугој 1700 година.
"Најранији храм потиче из 3., почетка 4. века – каже археолог Веселин Хаџиангелов. - На његовим темељима је касније подигнута рана хришћанска црква. Затим, мало по страни крајем 5. и почетком 6. века појавила се и базилика. Пошто је и она порушена, на њеним руинама је у 15. веку поникла средњовековна црква која такође није сачувана до наших дана. На њеном месту се појавио оброчно место Светог Спаса. Према томе можемо утврдити да је у току 17 века овде без прекида поштована хришћанска традиција."
Како ће овај културолошки феномен бити визуелизован за будуће генерације?
"Проценили смо да би било најправилније да реконструкцијом руина на различитој висини и у различитом обиму прикажемо хронологију појединих храмова. Нама је у архитектонском смислу било најлакше да реконструишемо последњу, средњовековну цркву. Зато смо је обновили у целини. У њеном затвореном простору изложићемо све везано за хришћанство што смо открили у околини тог култног ансамбла. На мањој висини смо приказали руине базилике из 6. века. Испоставило се да је параклис те цркве био у ствари баптстериј – о томе сведочи удубљени базен за урањање крштеника. Управо је крај петог века период у коме су Трачани масовно примали хришћанство. Касније, од 6. века надаље, баптистерији више нису били грађени јер се сматра да је целокупно одрасло становништво христијанизовано и тада се појављује посуда за крштење - купељ у којем се крштавају само новорођенчад. И на крају – на најмањој висини реконструишемо зидове најстаријег хришћанског храма – из 4. века. Трагови паганског светилишта непознатог нам бога биће оцртани помоћу контурних линија."
Делимична реконструкција четири цркве је при крају. Средњовековна црква се већ види издалека јер се налази на рубу брда Свети Спас. Одатле се протеже панорамски поглед на село Белчин и целу долину.
У току 5-6 месеци на брду Свети Спас на различитој висини је дограђен скоро цео бедем тврђаве.
У пуној димензији је реконструисан само северни фасадни зид, са две куле и црепним кровом као и капија која је била између њих.
Да ли је утврда Цари мали град била фортификација или цитадела? Прве претпоставке су биле да се ради о утврђеном насељу. Али је са напредовањем ископавања превагнула идеја о цитадели. Њена примарна намена била је да чува налазе руда у Самоковском пољу. Касније, у 6. веку, који је запамћен по великој сеоби народа, у тврђаву се доселило локално становништво како би се одбранило од напада барбара. Утврђење се налази на месту, где се укрштавају три античка пута, наводи археолог:
"До овог тренутка у Самоковском пољу сам разоткрио осам сличних тврђава, које у ствари омеђују ту територију и имају визуалну везу међу собом. Циљ им је била да чувају од најезда руднике гвожђа, који су некада имали стратешки значај. Међутим, нас је изненадила чињеница да нисмо пронашли било какве трагове грађевина у централном делу цитаделе чији је равни терен најпогоднији за градњу. Претпостављамо да је место остављено слободно јер се тамо окупљало цивилно становништво за време напада освајача у 6. веку."
Који су највреднији налази за време ископавања? Нарочито богата и занимљива је колекција древних кованица. "Имамо новчиће скоро свих номинала од 4. до 6. века са ознакама свих царева", наставља археолог. И указује на једну веома ретку кованицу – то је бронзани новчић царице Гале Плацидије. Али ће ипак основни акценат будуће поставке бити различите врсте оружја – од стрела до опсадне технике. И овде поново наилазимо на један изузетно ретки примерак.
"То је стрела која се није избацивала из лука, него се бацала руком, објашњава Хаџиангелов. - Има дуг и веома оштар гвоздени врх са оловним крилима и кратком дрвеном дршком. Ова се стрела крила са унутрашње стране штита и носили су је само официри армије цара Константина Великог."
Међу занимљивим налазима из тврђаве Цари малог град су и добро сачувани вертикални разбоји, као и много украса Гота – каишеви, апликације, фибуле (копче) – са орнаментима различитијим од оних локалних Трачана. Готи су били одлични металурзи, што објашњава те налазе у овом региону.
Посетиоци ће видети све те налазе у изложбеним салама две обновљене куле на северној фасади. Аутори пројекта реновирања тврђаве желе да се она врати животу. Због тога се предвиђа и одржавање фестивала и приређивање поставки које приказују битке и начин живота људи из тог далеког доба у које ће се укључити и публика. У тврђави ће бити отворене и радионице где ће бити препорођени древни занати попут ткања на сличним пронађенима вертикалним разбојима. На јужној страни брда, ван предела цитаделе ће бити изграђен дечји парк са мостовима од ужади и другом опремом за пењање и различите физичке активности. Све ће бити завршено идуће године, а рачунарски модел комплекса можете видети на Интернету, на страници YouTube-a.
Аутор: Марија Димитрова-Пишо
На усамљеном брегу чија се сенка надноси над реком Асеница, уздизала се тешко приступачна тврђава. Тамо, у високом пределу. уточиште су налазили Трачани, Римљани, Византијци, западни Европљани, Бугари, Османлије. Једне Бадње..
Године 2000. археолог др Георги Китов и његова екипа открили су хумку Рошава чука (Чупаво брдо), недалеко од села Александрово код Хаскова, за коју је утврђено да скрива трачку гробницу из IV века пре Христа. Финоћа мурала и отменост архитектуре..
Трачани, древни Грци, Римљани, Келти, Илири и Египћани корачали су мермерним плочама градског трга. Одавде су се рачвале улице које су водиле према храмовима, радионицама и радњама, али форум је био и место на коме је било могуће сазнати најновије..
Променљиво облачно
Претежно облачно