6. децембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Николаја, архиепископа Мире Ликијске, у Малој Азији. У народном календару истог дана се обележава Никољдан у чијим се обредима преплићу фолклорни и хришћански елементи.

© Фотографија: www.pravoslavieto.com

Свети Никола је прозван још и Чудотворац због мноштва чуда која је учинио не само за живота, већ и после своје смрти. За свог покровитеља држе га рибари и морепловци, трговци, ловци и воденичари. Једна од најпопуларнијих прича која је нашла места у његовом житију је о томе како је стишао олују на мору. Свети Никола је кренуо на ходочашће у Јерусалим. У мору се дигла снажна олуја. Један од морнара је био тешко повређен и сви су мислили да је умро. Свети Никола је васкрсао морнара, а помоћу молитви је савладао водену стихију. Према народном предању, у тој олуји је био оштећен дрвени под брода, па је Свети Никола ухватио једну рибу и њоме зачепио пробој брода. Одатле потиче традиција да се за Никољдан спрема јело од рибе. На бугарским просторима проширена је традиција припремања пуњеног шарана. Негде га служе на пиринчу или дробљеној пшеници (булгуру), другде пуњену рибу умотавају у тесто и праве такозвани Никољдански рибник. У старија времена у мањим селима после јутарње литургије свештеник је обилазио куће да би освештао већ спремљену трпезу. А у већим насељеним местима верници су ишли у цркву са рибљим јелом да би га свештеник тамо освештао.

© Фотографија: архива

Пуњени шаран

Поред пуњеног шарана на празничну трпезу је стављан и обредни хлеб - некада су жене за тај дан месиле по две погаче - једна се звала боговица, а друга – Свети Николов кравај. Ти хлебови су украшавани фигурицама од теста у облику бродића, риба и др. Према народном веровању, светац је заштитник породице и куће, имања и стоке. Зато су се на многим местима велике фамилије окупљале око славске трпезе.

Из житија Светог Николе сазнајемо и то да је архиепископ спасио једног човека велике бруке. Отац три кћери осиромашио је до те мере да је натерао најстарију од њих да продаје своје тело како би издржавала породицу. Архиепископ Мире је добацио кесу са златницима у кући сиромаха. Новац је био довољан за девојачки мираз. Најпре се удала најстарија сестра, онда и остале. У бугарској народној традицији на Никољдан се изводе неки предсвадбени обреди. Девојке које су стасале за удадбу иду у цркву и приносе даре икони Светог Николе.

Према народној митологији, када је Бог поделио свет између својих шесторице синова, Николи је припао онај део који обухвата сва мора, реке и језера, а уједно с тим направио га је господар свих који желе да те просторе преброде. Даровао му је и крила како би могао да надгледа непрегледну морску пучину. У народним бајкама и легендама Никола слови за свеца који поседује способност да одваја душу од тела и да пројецира самог себе на различитим местима истовремено.

И црквени, и народни празник падају у време када се ритуално испраћа стара и дочекује нова година. У нашим данима то су недеље пуне грозничаве припреме за предстојеће празнике. Божић Бата је један од неизоставних симбола тих последњих дана године, укључиво и у земљама где хришћанство није званична религија. Лик симпатичног декице настао је пре више столећа. Први пут је поменут у 18. веку, али се празник Светог Николе слави доста од раније. На почетку 17. века холандски досељеници у Северну Америку основали су колонију Њу Амстердам (данас Њујорк). Међу обичајима које су пренели у своју нову домовину је размена поклона на дан свеца. На њиховом језику његово име се изговара као Синтер Клаас, на енглеском – Сејнт Николас, а касније су га почели називати Санта Клаус. Легенде о његовој дарежљивости и доброти неоспорно воде порекло од житија Светог Николе.

© Фотографија: wikipedia.org

Гробница светог Николе у Барију

На месту где му је био први гроб данас се уздиже базилика. Његове мошти су у 11. веку пренете у италијански град Бари у Италији. Област Ликија у којој је био свештеник налази се на територији данашње Турске. Тамо га називају Ноел баба, а у граду Демре (недалеко од његове родне Мире) налази се базилика коју је обновила турска држава.

У част свеца у Бугарској је подигнуто на стотине цркава, а народни празник, премда и у великој мери осавремењен, слави се у многим бугарским породицама. За свој професионални празник изабрали су га морнари, банкари и трговци.

Превела: Ана Андрејева