Један камерни комад о три јунака и папагају, са балканским укусом и плод пре свега бугарског талента, имао је 29. јануара премијеру у Њујорку. Трећи драмски текст Маје Праматарове "Не прелази преко моста" има 8 премијерних представа које ће се изводити до 3. фебруара на камерној "Сцени у Четвртој улици" у изузетно престижном New York Theatre Workshop.
Маја Праматарова је драматург, сценариста, редитељ и критичар. Дуго година је радила у Народном позоришту "Иван Вазов" и Позоришној радионици "Сфумато" у Софији. Живела је у Москви, а пре шест година љубав ју је одвела у САД. Последње две године провела је у Њујорку где се осећа веома добро и на свом месту. "Њујорк је другачији град Америке, посебно за човека који се бави позориштем у најширем смислу речи. Град који ти даје много енергије, али ти и много одузима. Њујорк изазива машту у сваком тренутку", сматра Маја Праматарова. Упркос успесима њених комада на сцени, она није престала да пише драмске текстове, а и даље карактерише себе као позоришног критичара који има срећу да ужива и у раду редитеља.
"Не пролази преко моста" је комад у којем се ствари врте око једноставне љубавне приче између девојке са Балкана и младића који никад није напуштао Менхетн – каже Маја Праматарова. - На том острву повезаном са светом преко мостова и тунела, они иду један према другом и њихова гледишта се сучељавају. Парадокс је у томе да девојка која долази издалека, много боље зна правила и начине за преживљавање на туђем терену и спремна је да се бори да постигне што више у животу. Сукобљавају се идеализам и прагматизам, а мене као ствараоца посебно занима како права љубав може опстати у сличној ситуацији и да ли уопште опстаје. Радња је смештена у једном апартману у Њујорку у којем девојка живи са тетком. Печењем колачића, жена покушава да задржи прошлост, настоји да дечко живи у садашњем свету што он стално пропушта. Приликом сусрета између три јунака дешавају се ствари о којима ми говоримо на експерименталан и другачији позоришни начин."
© Фотографија: личнa архивa
Евгенија Радилова и Сергеј Нагорни у комаду "Не пролази преко моста"Слично другим њеним делима – "Убијте ту жену" и "Револвер", трећа драма Маје Праматарове је такође написана на бугарском језику. Као што је и сама рекла, ово је језик на коме се најтачније и најаутентичније изражава, упркос томе што течно говори руски и енглески језик. Комад је на енглески превела Асја Ник. Састав екипе представе чине углавном Бугари, а у режији је Ставрија Карамфилова. Нова представа је настала као последица судара Маје и Велике јабуке. У том контексту, логично се намеће питање: да ли је премијерно извођење представе "Не пролази преко моста" у САД чиста случајност или је то резултат бољег познавања, односно промовисања бугарског позоришта преко океана?
"Покушала сам да пропратим сва бугарска учешћа одржаних током последњих годину и по дана само у Њујорку. И мислим да ствари иду у добром правцу – прича Маја Праматарова. – Највеће заслуге за то припадају свакако Ивану Димитрову чија је представа "Очи других" која је у септембру 2012. имала премијеру у позоришту "Њу Охајо" у Њујорку, постигла велики успех. Димитров је имао прилику да своју представу постави након што је добио награду на међународном фестивалу "HotInk at The Lark" у Њујорку, на коме га је приметио редитељ Самуел Багелон. Недавно је у Њујорку одржано и јавно читање дела Захарија Карабашлијева. Изузетно занимљиво је било и учешће Иде Данијел као редитеља на фестивалу "Underground zero". Дакле, све ме то наводи на помисао да нема ту ничег случајног, већ је то закономерна последица рада и талента."
Превод: Марина Бекријева, Ајтјан Делихјусеинова
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..