Мештани села Горско Сливово у околини Ловеча гледају на развој еколошког туризма као на спас од незапослености

објављено 7.2.13. 09.50

Фотографија: хива

У најлепшем делу северне Бугарске налази се село Горско Сливово. Окружено сликовитом природом оно је део Деветашког платоа, карстног подручја и законом заштићене територије укључене у националну еколошку мрежу „Натура 2000". Тамо се налазе и неке од највећих и најлепших пећина у Бугарској. Овај регион представља привлачно место не само за љубитеље спелеолошког туризма, већ и за све који воле да уживају у лепој природи. Од општинског центра града Летница село је удаљено само 12 километара. Некада многољудно село Горско Сливово данас има тек око 600 становника. Током година живот мештана се у многоме променио, каже председник сеоске општине Горско Сливово Николај Тодоров који ову функцију врши од 1982. г.

Горско Сливово се налази у области Ловеч, општини Летница – прича он. – Од града Ловеча дели га 50 километара, а од Плевена - 60 километара. Према нашим подацима село постоји од 1440. године, када је Бугарска била под османском владавином. Тада су се ту настанили соколари или тзв. доганџије – становништво у саставу Османског царства које је гајило соколе и јастребове за лов, а за узврат било ослобођено од неких пореза. Данас у селу Горско Сливово мирно живе припадници две етничке групе – Бугари и Турци. Имамо цркву и џамију. Православни храм Светог Георгија Победоносца је подигнут 1852. године, а џамија још 1586. године. Могу рећи да у селу никада нисмо имали проблеме на етничкој основи. И то није само мој став. Кад бисте питали мештане и они би тако одговорили. Живимо заједно. Чак, ево, за себе могу да кажем да су од детињства па до данас моји најбољи другови припадници турске заједнице, каже председник сеоске општине Горско Сливово Николај Тодоров.

Само два километра од села Горско Сливово налази се јединствена природна знаменитост – пећина Велика Гарваница /Голяма Гарваница/, наставља своју причу председник сеоске општине Николај Тодоров. То је преко 40 метара дубока вертикална пећина са импресивним улазом. У њу се силази низ метално степениште које је у неким деловима скроз косо. Подземна река из једне друге пећине која носи назив Велика Гарваница /Малката Гарваница/, се заједно са другим подземним рекама улива у чувене Крушунске водопаде. Многи туристи долазе овде да би уживали у призорима непоновљиве природе. Нема сумње да је будућност локалног становништва у еколошком туризму и оно на њега гледа као на спас од незапослености. „Пре транзиције на тржишну привреду у селу Горско Сливово било је 2.400 становника и сви су имали од чега да живе", сећа се Николај Тодоров. Око 1.600 људи радило је у пољопривреди, а остали су били запослени у индустрији, у здравству. Међутим, данас је све посве другачије.

Тренутно се мештани баве углавном земљорадњом и сточарством, јер је сва индустрија која је била развијена на нашем подручју уништена. Млади људи немају где да раде. Незапосленост је велика. Међутим, појавиле су се две моћне компаније које су сво пољопривредно земљиште од укупно 3.600 ха узеле у закуп и сада се оно обрађује. Напуштени су само воћњаци и повртњаци.

Узгаја се претежно пшеница, нешто мање кукуруза и сунцокрета. Млади људи који су ипак остали у селу баве се ситним сточарством или су запослени код закупопримаца. Неколико људи нашло је посао у граду Летница где послује једна мала компанија која се бави израдом зидова за пењање. Други су реновирали своје куће и дочекују туристе који посећују Крушунске водопаде и остале овдашње знаменитости. У летњим месецима њихов број је велик. Већ имамо и 4 мала породична хотела, каже Николај Тодоров. Има још лепих кућа које се могу претворити у гостинске куће, само их млади људи морају реновирати. Имамо и богате традиције, а можемо се похвалити и кулинарским вештинама мештана. На пример, међу нашим специјалитетима је тзв. „Сунчана туршија". Справља се од домаћег поврћа. Све се лепо поређа у теглу, а затим се тегле 1-2 дана остављају на сунцу, након чега се стављају на хладно место. У региону постоји могућност за развој сеоског, историјског и културног туризма, као и за лов и риболов, додаје г. Тодоров. Једна од овдашњих историјских знаменитости је Какринска гостионица /Къкринското ханче/ која је данас музеј. У рано јутро 27. децембра 1872. године ту је турска полиција ухапсила нашег истакнутог револуционара, вођу борбе за ослобођење од отоманске владавине Васила Левског који је 19. фебруара наредне године обешен у Софији.

Заиста се има шта видети у нашем крају. Само морамо наћи начин да привучемо што више туриста, каже у закључку председник сеоске општине Горско Сливово Николај Тодоров. А да би мештани у томе успели потребно је обновити инфраструктуру села, као и саобраћајне артерије у региону

Превод: Албена Џерманова

По публикацията работи: Милка Димитрова

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Мештани села Горско Сливово у околини Ловеча гледају на развој еколошког туризма као на спас од незапослености

Више из ове категориjе

Еликсире и деликатесе нуди сајам у Великом Трнову

Од винограда до флаше – легендарни мавруд као део визит карте Бугарске

Бугарске плаже спремне за летњу сезону

Туристички сектор захтева да се задржи нижи ПДВ

У јулу ће воз са ретро вагонима саобраћати на релацији Септември – Велинград – Цветино