На дан када смо у Бугарској обележавали Трифундан уједно са Даном заљубљених, на хиљаде младих људи из 5 великих градова земље изашло је на протесте против прекомерне градње на бугарској црноморској обали и намера за изградњу нових смучарских стаза у националном парку Пирин.

Заговорници идеје о проширивању смучарских комплекса у Пирину често наводе као аргумент велику разлику између постојећих зона за скијање у Алпама и ових у Пирину. Док је у Алпама изграђено на хиљаде километара скијашких терена, у планини Пирин их је свега неколико стотина километара. Међутим, да ли су таква поређења меродавна? Научници су убеђени да нису. Без обзира што је Пирин за потребе класификације сврстан у такозвани алпски биогеографски регион, бугарска планина се по много чему разликује од великог европског планинског ланца, сматра доцент Асен Асенов, биогеограф. Одмах пада у очи да они нису исте величине. Национални парк Пирин простире се на површини од свега 40.000 квадратних километара, док се суштински део Алпа простире на 180.000 квадратних километара, а заједно са претпланинским појасом достиже 300.000 квадратних километара. Осим тога у планини Пирин нема толико високих врхова. Овде је просечна надморска висина тек 1.033 метра, за разлику од Алпа где је око 2.000 метара. Поред тога у Алпама има 82 врха висине преко 4.000 метара. Тиме је условљена и могућност да се ски центри изграђују у вишим деловима планине да се не би оштетио шумски појас. Док су смучарске стазе у планини Пирин буквално урезане у шуме. Према Росену Цоневу, предавачу за област заштите биодиверзитета на Софијском универзитету, Пирин ни издалека није типична планина алпског типа, него представља јединствен склад различитих биогеографских утицаја:

„Пирин је јединствена планина. Као прво - по свом географском положају: на граници медитеранске и континенталне климе. С друге стране, релативно је висока, трећа по висини планина на Балкану после Риле, опет у Бугарској, и грчког Олимпа. Ова њена специфика је после краја леденог доба створила могућности да се на високим пиринским врховима настане реликтне врсте биљака и животиња које су преживеле ледено доба. А флора и фауна из правца Медитерана постепено се измешала са овим реликтима да би данас формирала јединствени комплекс биолошке разноврсности. Ако у Бугарској има скоро 4.000 врста и подврста виших биљака, онда се трећина тих биљака може срести у Пирину. У ствари територија планине Пирин је најбогатија локалним ендемитима у Бугарској и једна од најбогатијих у поређењу са свим другим у јужној Европи, а да и не говоримо о Алпама и планинама у северној Европи које су далеко скромније у погледу биодиверзитета. Пирин је богат локалним ендемитима као што су пиринска љубичица (Виола периненсис), пирински тимијан, пирински мак који је за разлику од свих других макова жуте боје и такође представља реликт из леденог доба. Сусреће се само у највишем делу планине, на мермерним врховима и представља јединствени налаз за цело Балканско полуострво. Исто толико богата и јединствена је фауна Пирина, посебно што се бескичмењака тиче. Утврђено је око 2.000 врста од којих су многе регионални и локални ендемити. И не на последњем месту веома је богата пиринска фауна кичмењака. У овој планини сусреће се 40 одсто сисара и 50 одсто птица Бугарске. Занимљиве су популације ретких врста као што су мрки медвед, велики тетреб, мала сова, балканска дивокоза – ендемска подврста која се много разликује од алпске дивокозе. Чак у многим пиринским шумама доминира биље ендемско за Балкан и Апенинско полуострво попут мунике која успева једино на нашем полуострву и молике која се може видети и у јужним пределима Апенинија. И није случајно то што је јединствено богатство биљног и животињског света високо оцењено и у свету, а Национални парк Пирин уврштен на Унескову листу светске природне баштине.“

„Резерват „Бајови дупки – Џинџирица“ који се налзи у Пирин планини јесте најзначајнији ендемски центар у Бугарској, наводи г. Асен Асенов. - Нигде другде код нас нема толико ендемских врста. Ту бих да поменем и један други драгоцени резерват – „Јулен“ који се налази у непосредној близини скијашких зона у Банском. Стога свака будућа одлука о изградњи нових скијашких стаза мора се доносити по темељном испитивању и на основу закључка експерата. Јер је планина Пирин, у ствари, национални природни капитал. После аграрне и индустријске револуције, сада је време еколошке револуције, односно време када на природне ресурсе гледамо као на драгоцен капитал који се мора чувати и умножавати.“

Капитал који би могао да омогући да се у планини развија одрживији туризам који би доносио више прихода од масовног скијашког спорта.

Превод: Катарина Манолова, Албена Џерманова