Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Село Какрина – историја и савременост

Фотографија: kakrina.selo.bg

Какрина је мало село у централном делу северне Бугарске, у близини града Ловеча. Бугари га повезују са једним трагичним историјским догађајем – ту су отоманске власти ухапсиле Васила Левског – највољенијег националног хероја Бугарске. Сваке године у данима око погибије Апостола слободе бугарски народ одаје пошту човеку који је пред вешалима рекао: „Све што сам радио у корист народа је”. Земља испред Какринског хана где је он хапшен је свето место које ће вековима остати у бугарском памћењу.

Данас село Какрина живи в ритму 21. века. Смештено је у југозападном делу Деветашког платоа (карстног подручја у коме се налазе и неке од највећих и најлепших пећина у Бугарској), тамо где се завршава Дунавска равница и где су ниски северни делови Старе планине, прича председник сеоске општине Какрина Иваничка Станчева:

„Ако кренемо од обласног града Ловеча старим путем Ловеч-Севлијево, након 18 км вожње у источном правцу стижемо у сликовито село Какрина. Оно туристима нуди хладовину, чист ваздух, лековито биље, места за одмор. На подручју села има пуно пећина, шума, брежуљака, зелених ливада, који су станиште разних врста птица и дивљих животиња. Ту се може видети пољска јаребица, препелица, фазан, грлица, дивља патка, дивља свиња, срна. У нашем атару живе и црне роде које се иначе у нашој земљи ретко сусрећу – гнезде у месту Паскалевец.“

Црква у селу Какрина

Предања кажу да је село основано пре 400 година. Тада се оно налазило на 3 километра у источном правцу. Због сталних напада Османлија које су пролазиле путем Ловеч-Севлијево мештани су били приморани да га напусте. Поделили су се у две групе – једни су се настанили у месту на којем се данас налази село Брестово, а други су се зауставили крај једног извора на подручју данашњег села Какрина, каже Иваничка Станчева. Данас се судбина становника села Какрина не разликује пуно од оне многих бугарских села у време предуге транзиције на тржишну привреду која је почела још 1990 године. Младих људи скоро да нема, од 270 становника села малтене сви су пензионери. Мештани живе углавном од пољопривреде и сточарства. Две компаније обрађују пољопривредно земљиште, а једна друга је отворила погон за сушење биљака. У селу постоји и фарма крава, а има и две фарме оваца. За изванредну природу и чисти ваздух села знају чак и у далекој Шпанији. Власници 15 кућа у селу су Шпанци који често бораве овде. Неки од њих издају реновиране куће људима који желе да развијају еколошки туризам. Село је полазна тачка за путовање у региону – једно од 10 села на подручју Деветашког платоа од којих се може стићи до чувених Крушунских водопада.

Какрински хан © Фотографија: wikipedia.org

Село Какрина је трајно везано за националну историју Бугарске, враћа нас поново у прошлост Иваничка Станчева. Становници села су активно учествовали у национално-ослободилачким борбама против отоманске владавине. Овде су рођени и неки од најближих сабораца Васила Левског. Један од њих је Христо Цонев који је у време ослободилачких борби по наруџбини Левског и Ловечког револуционарног комитета унајмио хан у селу за одржавање састанака локалног револуционарног комитета.

„Овај хан је био и последње склониште Апостола слободе, пре него што га је у рано јутро 27. децембра 1872. године отоманска полиција ухапсила, каже Иваничка Станчева. – Након хапшења Левског хан је напуштен, заборављен, а један пожар га је спалио до темеља. Међутим, родољубиви Бугари су 1901. године на месту где је некада био стари Какрински хан поставили спомен-плочу Левском. Године 1924. грађански комитет „Васил Левски“ је покренуо кампању за прикупљање средстава и материјала за поновну изградњу Какринског хана. Темељи су постављени 1926. године, а званично отварање одржано је 10. маја 1931. године. Данас је тај хан музеј. У његовом дворишту, поред саме ограде од плота, налази се спомен-плоча Апостолу слободе. Тамо се величанствено уздизао и вековни брест – једини сведок хапшења Васила Левског. Године 1997. олуја га срушила, али је 1998. извршена заштита и конзервација стабла, након чега је брест постављен на постоље као својеврсни споменик.“

У дворишту Какринског хана налази се и барељеф Левског. А 2011. године је на један од зидова хана постављен и барељеф блиског пријатеља Апостола слободе – Христа Иванова, додаје Иваничка Станчева. Уствари, становници села Какрина се поносе чињеницом да је Ловечки револуционарни комитет који је основао Левски имао 7 чланова из њиховог села.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: архива села Какрина



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Митрополит видински Даниил

Митрополит видински Даниил изабран за новог бугарског патријарха

Митрополит видински Даниил нови је бугарски патријарх. Изабран је са 69 гласова, док је митрополит врачански Григорије добио 66. Три листића била су неважећа. Митрополит Даниил, чије световно име је Атанас Трендафилов Николов, рођен је 1972...

објављено 30.6.24. 16.29

Бугарска православна црва бира свог патријарха

На Патријаршијском изборном сабору који ће се одржати данас биће изабран патријарх Бугарске православне цкрве и митрополит Софијске епархије. Подсетимо да је Патријарх Бугарски Неофит после дуге болести, у 78. години, напустио овај свет 13. марта..

објављено 30.6.24. 09.15

Једина црква у Софији која носи име Светих апостола Петра и Павла

Судбину цркве Светих апостола Петра и Павла, као и један 90-годишњи људски живот, карактеришу успони и падови, страдања, али на крају и искупљење. Ово је можда једна од најмање познатих цркава у Софији и уједно једина подигнута у част двојице..

објављено 29.6.24. 12.20