„Кућица Бабароге“, „Жена дива“, „Божић Бата“, дивни плаво-бели водопади... Све се то може видети у безвременој ризници Леденике, једне од најлепших пећина код нас. Овај јединствени пећински накит чије је стварање почело пре хиљада година дочекује туристе више од 50 година.
© Фотографија: www.imagesfrombulgaria.com
Историја пећине Леденика изгубљена је негде у давној прошлости. Мештани су је открили пре више векова. На почетку је био познат једино улазни део пећине, а чобани су овај простор због ниских температура користили за чување млека. Касније је пронађена мала дворана коју је народ назвао „Фрижидер“. У њој су произвођачи складиштили семена свилених буба. Леденика се налази у Врачанском делу Старе планине, удаљена свега 20-ак километара од града Враца, северозападна Бугарска. Од 2000. године пећина је у власништву општине Враца.
„1927. године познати врачански трговац Христан Чомаков, власник земљишта у близини Леденике, поклонио је пећину и још 10 хектара ливада и шума Туристичком удружењу „Веселец“, каже Венцислав Николов, директор опшинског предузећа „Спорт и туризам“. - Почетком 60-их година минулог века ово место је отворено за посетиоце. Пре него што су је отворили за јавност, постављени су метални заштитни гелендери, одговарајућа расвета и сл. Већ деценијама се у пећини, у тзв. „Концертној дворани“ одржавају концерти. Некада је пећина била пуна воде која се касније повукла с тог места и оставила за собом занимљив пећински накит. Сваке године се током зимских месеци армији драгоцених фигура придружују и ледене фигурице које нестају са првим топлим данима. Али зато сталактити и сталагмити који представљају право богатство те пећине красе њене дворане већ хиљадама година. Водене капи су стрпљиво обликовале ове стене како би се на крају појавило ово подземно царство. Довољно је да подсетимо да је за обликовање једног сентиметра тог пећинског накита потребно 100 година.“
© Фотографија: www.imagesfrombulgaria.com
Дужина пећине је око 300 метара, а налази се на надморској висини од 830 метара. Дворане у пећини, а има их десет, степенасто су поређане. Улазни део пећине води кроз уски пролаз назван „Пролазом грешника“. Према веровању, онај ко се не може провући кроз њега, има пуно грехова.
© Фотографија: www.imagesfrombulgaria.com
„Затим, ту су и „Мала дворана“, „Концертна дворана“, прича г. Николов. - Спелеолози су најинтересантнијим облицима дали сликовита имена – „Глава дива“, „Крокодил“, „Соко“, а са таванице се спуштају мачеви, штитови и буздовани. Ту је и позната дворана „Кућица Бабароге“. Преко челичних мостова може се стићи до „Малог“ и „Великог амбиса“, а „Завесице“, мали пећински ходник, води нас у лепу „Белу дворану“. Сталактити и сталагмити необичног облика у тој дворани такође имају своја имена: „Слон“, „Девојка која се купа“... Највиша тачка у пећини зове се „Седмо небо“, али до ње могу доћи једино најзагрејанији и добро опремљени посетиоци. Температура у овом царству тишине и мрака креће се између минус 7 - минус 15 и 8 степени изнад нуле. Високе температуре су измерене у унутрашњости „Мале дворане“. У близини те дворане налази се мало пећинско језеро чија је дубина 0,50 сантиметара. Према легенди, у њему су сакупљене сузе планине и језеро може да испуни жеље посетилаца.“
© Фотографија: www.imagesfrombulgaria.com
Према веровању, уколико будете ставили руку у воду и пожелели нешто, жеља ће вам се испунити. Скоро да нема посетиоца ко то не ради, а пећину посећује преко 50.000 туриста годишње.
Тренутно око пећине, а и унутар ње, теку радови на изградњи забавног парка који ће бити назван по пећини Леденика, прича Венцислав Николов. Парк укључује разноразне тематске модуле. Помоћу савремених аудиовизуелних средстава посетиоци ће бити упознати са историјом пећине, као и са ретким животињским и биљним врстама у њој. Познато је да у пећини живи више од 50 врста флоре и фауне. Тако, рецимо, једино ту можете да видите инсекта „светломразец“, названог тако пошто живи у потпуном мраку и не подноси сунчану светлост. По њему је добио име најатрактивнији модул који је израђен од прозрачног материјала. Овај модул представља увећану макету тог инсекта који ће бити постављен на сам улаз у пећину. Биће изграђене и специјалне дворане у којима ће „оживети“ поједини историјски тренуци и научна истраживања. Ту су и модули под насловом „Шишмиш“, „Бајковита алеја“, „Амфитеатар“, алеја „Мама, тата и ја“ који ће бити коришћени у наставне сврхе. Очекује се да изградња забавног парка буде завршена 1. новембра ове године. Пећина је током зимске сезоне за посетиоце отворена од 9 до 16.30 сати, а током лета од 8.30 до 17.30 сати.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
На усамљеном брегу чија се сенка надноси над реком Асеница, уздизала се тешко приступачна тврђава. Тамо, у високом пределу. уточиште су налазили Трачани, Римљани, Византијци, западни Европљани, Бугари, Османлије. Једне Бадње..
Године 2000. археолог др Георги Китов и његова екипа открили су хумку Рошава чука (Чупаво брдо), недалеко од села Александрово код Хаскова, за коју је утврђено да скрива трачку гробницу из IV века пре Христа. Финоћа мурала и отменост архитектуре..
Трачани, древни Грци, Римљани, Келти, Илири и Египћани корачали су мермерним плочама градског трга. Одавде су се рачвале улице које су водиле према храмовима, радионицама и радњама, али форум је био и место на коме је било могуће сазнати најновије..