Град Берковица се налази у Северозападној Бугарској, свега 23 километра од Монтане и 80 километара од Софије. Недалеко од њега је граница са Србијом, а то је предност са тачке гледишта развоја прекограничног туризма. Размештен је у котлини, на 405 метара надморске висине, у подножју Старе планине. Берковица је удобно полазиште за многе маршруте, једна од којих је дуга 700 километара и пресеца скоро целу Бугарску грбом Старе планине, одводећи путника до обалу Црног мора.
"Ако крећете из Софије ка Берковици, определите се за сликовити пут кроз превој Петрохан. Клисура је дуга 20 км. Древни Трачани и Римљани су је користили за везу између Северне и Јужне Бугарске. Вековима теснац је носио име Клисурски или Берковски. А 1868. г. изграђен је нови пут, а у његовом највишем делу - на 1.410 м, Петар Ангелов из Берковице отворио је хан који је поред укусних гозби и пића нудио пролазницима могућност да се одморе и да сазнају најновије вести о свему што се дешавало с једне или друге стране планине. Петрова гостионица брзо је постала популарна, а када су се договарали, путници су укратко казивали "Зауставићемо се код Петро-хана". Тако је и данас. Свако ко овуда прође зауставља се да поједе или купи право кисело млеко у земљином ћупу. Али то није једини изазов Берковског дела Старе планине. Велико искушење за пасиониране рибаре су бистре воде бројних река: Брзије, Женске реке, Шабовице, Велике реке, Кратке реке, Сливашке баре… и тамошња поточна пастрмка. Овде се налазе и Хајдучки водопади – дивно место за кратки одмор и шетњу. Рејон је одличан за пешачки и јахачки туризам, за шетњу планинским бициклима. А зими је прави рај за смучаре, јер се у неким пределима снег задржава пет месеци."
Али је сада наш циљ Берковица, која нас очекује доле, на другом крају превоја. Али нас то дивно место Петрохан не пушта. Зато себи обећавамо да на повратку свратимо, а зашто не и да преноћимо, у оближњој планинској кући Петрохан. А може да планирамо и следећи долазак, када ћемо специјално обележеном црвеном рутом проћи пут од старопланинског врха Ком до рта Емине на Црном мору. А ми се данас приближавамо Берковици, уживајући у дивним видицима! Ако прелазите Петрохан зими, као да сте се нашли у зимској бајци! А у пролеће ваш зачарани поглед обилази процвале љубичице, зелену траву, шуме и дубоко удишете мирис зеленила. Берковчани су људи са фантастичним смислом за хумор. Овде букве зову "бакама", а чим их упитате зашто, они се лукаво насмеше па одговоре: "Зар не видите колико су маторе. На наше таште личе"… А како да не будеш дуговечан у овој дивној клими! Према стручњацима, она се карактерише јединственом особином – то је недостатак западних и северозападних ветрова. Влажност ваздуха је непроменљива, што је изузетно повољно за лечење обољења плућа. Додајте томе још једну предност – топлу минералну воду. Г. 1974. Берковица је проглашена за национално одмаралиште. Надалеко од ње се налази и град Вршец, са богатом историјом у области бањског и климатског лечења.
Берковица је све ближе. А поштоваоци културно-гастрономског туризма све теже одолевају сталним натписима поред пута: "Слатко, сируп, компот од боровница, јагода, малина, дрена, крушака". Мештани нуде домаће специјалитете. Ако путујете Берковским крајем јесени, непрекидно ћете видети људе који сакупљају и нуде путницима мирисаве малине у малим корпицама или великим гајбама или чак у керамичком лонцу. Свакако, можете и сами да прошетате планином и да сакупите шаку слатког воћа.
Међутим, малине и керамика су симболи Берковице. Некада су лончари били важан део у редовима градских занатлија, заједно са кројачима, обућарима, крзнарима, казанџијама, ћилимарима. О тадашњој популарности овдашњих мајстора сведочи и чињеница да су 1869. г. у граду Калифа, у Северној Америци, првом наградом одликовани њихови производи: ћилим, обрађена кожа и плетени вунени чарапи са специфичним украсом од ружичастог конца. У 80. годинама 19. века у Берковици је радила и фабрика за производњу сирупа од малина, који је стекао светско признање, одликован је златним и сребрним медаљама на изложбама у Лондону, Паризу и Лијежу. Уосталом, кажу да у свету постоји само један споменик сакупљачима малина и он се налази управо у Берковици. Г. 1967. подигнута је и чесма од ружичастог берковског мермера. Поред ње, са корпицом у руци чучи камена девојка Малинарка. То је рад скулптора Стефана Стоименова и архитекте Костадина Јоцова.
Чим сте већ у Берковици, обавезно свратите у спомен кућу патријарха бугарске књижевности Ивана Вазова, који је живео овде. Док вам водич објашњава како је песник црпео сижеје из живота градића, сазнаћете више и о карактеру и нарави мештана. Више вас неће изненадити зашто вам са широким осмехом од ува до ува Берковчани кажу да овде време тече или веома брзо, или веома споро. Па чак се понекад зауставља али само када сакупљате малине или са пријатељима ћаскате уз малинову ракију. И опет са смислом за хумор, они одређују која је најважнија црта њиховог града: да је преживео Римско царство. У овој шали има и доста истине. Из античког доба и времена Трачана и Римљана потичу и први називи насеља: Беридизос, Беридева, Кастра Бери… Према једним научницима то значи "брза победа" или "победничка брда". Други пак траже везу са трачком речју "бер" која означава "брз" попут реке Брзија, која и данас тече овуда.
Свега неколико километара од Берковице налази се Клисурски манастир "Светих Ћирила и Методија". Саграђен је 1240. г. и у више наврата је спаљиван и обнављан. Данас је то четврти по величини манастир у земљи, а познат је као "духовни драгуљ Северозападне Бугарске". У граду Берковица налазе се цркве Рождество Пресвете Богородице и Светог Николаја Чудотворца. Сахат кула која је подигнута 1762-64. г. и данас мери ток времена. Да ли ће оно за вас проћи брзо или споро у Берковици, зависи од маршруте за коју ћете се определити: да ли ћете уживати у сунчаним пољанама, да ли ћете се пењати величанственим планинским врховима или ћете летети изнад њих параглајдером. Само се определите за нешто и уживајте у чаролијама Берковског дела.
Превод: Александра Ливен
Турска бродска компанија ће од 11. октобра 2024. г. успоставити трајектну услугу између Истанбула и Бургаса. Трајект ће превозити углавном туристе који бораве у Турској и желе да морским путем дођу на једнодневни или дводневни излет у Бугарску, рекла је..
Укупно 897.000 румунских туриста посетило је Бугарску у периоду од јануара до јула 2024. г, од којих је више од 500.000 земљу посетило у периоду мај – јул. Варна, Несебар, Балчик и Софија су водеће дестинације у Бугарској међу румунским туристима...
У августу 2024. године број путовања Бугара у иностранство износи 903.400, што је за 8,3% више у односу на исти месец 2023, саопштили су из Националног завода за статистику. За 19,6% повећан је број путовања у туристичке сврхе, док раст..
На Светском сајму туризма WTM у Лондону, привремени министар туризма Бугарске, Евтим Милошев, одржао је серију важних састанака са министрима туризма..
На престижном сајму туризма WTM у Лондону, Банско је уврштено међу десет најпожељнијих дестинација на свету. Бугарски одмаралишни град нашао је своје..
Министар туризма Бугарске, Евтим Милошев, одржао је низ састанака на високом нивоу са министрима туризма Саудијске Арабије, Катарa, Бахреина и генералним..
Променљиво облачно
Ведро