Северозападни део Бугарске познат је као најсиромашнији и економски најзаосталији регион у ЕУ. Иако је његово оживљавање помоћу средстава из европских фондова један од приоритета државе, незапосленост, сиромаштво и недостатак перспективе су главни узроци да га људи, посебно млади масовно напуштају. А иначе свако ко је путовао кроз ова места, остаје очаран дивним призорима далеко од модерног света, старим црквама и манастирима у подножју Старе планине, као и самосвојном културом мештана.
Северозападна Бугарска обухвата неке од најживописнијих делова Старе планине у којима, на срећу природњака, још увек није почела неконтролисана градња хотела, скијашких и спортских центара, бинго сала и других објеката. У близини врха Миџор (2.168 метара), првенца Чипровске планине која је највиши део Западне Старе планине, налазе се градови Чипровци и Берковица - једни од најпосећенијих у региону. Упркос томе, због тешке економске ситуације туризам није добро развијен у локалним насељима. А та област је иначе изузетно повољна за туризам, почев од природних датости.
© Фотографија: Венета Николова
У овом делу Старе планине урезана је живописна клисура реке Искар. Подручје града Враца обилује бројним кршким облицима и изузетно лепим пећинама од којих је најпознатија - Леденика уређена за посете туриста. Искарска клисура је најдужа у Бугарској – скоро 100 км, а кроз њу вијугају пут и железничка пруга.
© Фотографија: Венета Николова
Вођено идејом о подстицању развоја одрживог туризма, неколико општина у региону ујединило је напоре на изради пројекта под називом „Викенд на северозападу Бугарске“. „У њему учествују и општине Чипровци, Руженци и Чупрене и наш циљ је да направимо заједнички маркетинг ове дестинације са акцентом на културно-спознајне туре“, каже Нели Василева из општине Монтана. По њеним речима, интересовање за северозападни део Бугарске у последње време показују не само Бугари, него и туристи из суседних земаља – Србије, Македоније, Грчке и Румуније. Како они могу да проведу викенд на овом подручју?
© Фотографија: Венета Николова
„Туристи могу, на пример, да путују кроз време, ако их пут нанесе у античку тврђаву у граду Монтана – наставља Нели Василева. – Уосталом, град је назван по имену тврђаве Монтанензиум коју је основало германско племе Сугамбри. Оно је насељавало просторе нашег региона у римско доба. Туристи могу да посете и Историјски музеју у граду који поседује многе вредне експонате. Међу њима је Јакимовско златно благо из 1. века које чини 50 уникатних комада женског накита од злата и сребра. Узбудљив доживљај представља и разгледање града Чипровци познатог по чувеној Чипровској златарској школи из доба националног Препорода и ћилимарству. Чипровски ћилими су јединствени, јер се израђују од чисте вуне обојене природним бојама. Имају специфичне шаре и фигуре које су плод креативне маште многих генерација и садрже одређене поруке.“
Некад прометно рударско насеље, град Чипровци је занимљива дестинација за љубитеље историје. У 14. веку овде су се населили саксонски рудари, називани „латини“. Њихово присуство је ојачало позиције католичанства у Чипровцима, чему је допринео и напоран рад фрањевачких монаха. У дужем временском периоду град је био седиште Бугарске католичке кустодије (фрањевачке територијално-административне јединице) у коју су улазила и насеља на данашњој територији Мађарске и Румуније. О католичкој прошлости Чипроваца сведоче остаци катедрале Успења Богородичиног саграђене 1371. године. У граду свакако вреди посетити православни храм Св. Вознесења Христовог из 1857. године, као и оближњи манастир Св. Јована Рилског из 10. века који је један од најстаријих у Бугарској.
„То је дивно место пуно енергије, можда зато што се у манастиру налази костурница у којој почивају посмртни остаци погинулих учесника Чипровског устанка против османских поробљивача. Поред тога, у околини има више култних места која су типична за наш крај“, каже Нели Василева. По њој, постојање древних цркава и манастира на овом подручју изузетно погодује развоју верског туризма.
© Фотографија: Венета Николова
На туристичкој рути се још налазе јединствене стеновите формације код Белоградчика и пећина Магура у њиховој близини са цртежима из неколико праисторијских епоха, бањски градић Вршец познат по модерно опремљеним спа центрима и другом по величини парку у земљи, као и хидроакумулација „Огоста“ код Монтане где постоје одлични услови за бављење воденим спортовима и вожњу бициклом. Они који би волели да проведу викенд на северозападу Бугарске, могу одсести у комфорним гостинским кућама или малим породичним хотелима. Због економске кризе њихов број је знатно смањен, али се ипак на интернету могу наћи разноврсне и примамљиве понуде за одмор у овом крају. Шта локални хотелијери и угоститељи могу да понуде својим гостима?
© Фотографија: Венета Николова
„Они могу да у аутентичном окружењу понуде туристима незаборавне доживљаје – каже Нели Василева. – Гости имају прилику да се лепо проведу уз укусна традиционална јела или локалне атракције као што су сакупљање лековитог биља, мужа коза, копање кукуруза и сакупљање летине.“
По узору на листу 100 националних туристичких објеката Бугарске, локални ентузијасти су израдили списак 100 туристичких објеката Северозападне Бугарске који је доступан на интернету. На њему се налазе природни локалитети изузетне лепоте и културно-историјске знаменитости овог краја.
Превела: Марина Бекријева
Око 700.000 Бугара одлучило је да путује поводом дочека Нове године. Од тог броја, око 120.000 до 130.000 њих изабрало је да проведе празнике у иностранству, док је готово исто толико страних туриста одабрало Бугарску као своју новогодишњу..
Упркос дубокој политичкој кризи која потреса Бугарску и све већем незадовољству у друштву, један сектор успео је да се истакне као светла тачка – туризам. Током 2024. године, земља не само да је успела да се опорави од последица пандемије, већ је..
Број Бугара који су путовали у иностранство у новембру 2024. године порастао је за 11,3% у односу на исти месец прошле године, показују подаци Националног завода за с татистику. Укупно 638.600 бугарских грађана путовало је ван земље, а..