Једни од најстаријих познатих графита у Бугарској налазе се у пећини Магура, у северозападном делу земље. Ови јединствени цртежи потичу из различитих историјских периода, при чему најстарији вуку корене из доба палеолита. И док је ова хиљадугодишња уметност непроцењиво културно наслеђе, обиље савремених графита изазива помешана осећања. Називани "неформалном урбаном културом“, модерни графити, какве ми познајемо, настали су средином 70-их година у Њујорку као неодвојиви део тада растуће хип-хоп културе и како се могло очекивати, недуго после тога су се проширили и по великим европским градовима. Софија није изузетак у том погледу. Термин графити се данас углавном користи за цртеже који су помоћу спреја насликани на зидовима и другим јавним површинама као својеврсне поруке.
У последњим годинама, међутим, у Софији се могу видети и мало другачије слике нацртане четком, претежно на разводним орманима. Такве обичне металне кутије у две централне улице нашег главног града – „Георгија С. Раковског“ и „Цара Ивана Шишмана“ ишаране су графитима који привлаче око пролазника. Арх. Валери Гјуров из удружења „Трансформатори“ које је радило на том пројекту, прича:
- Удружење смо 2009. године основали ја и још петорица архитеката. То нам је било споредно занимање које се са временом претворило у главно, у начин да себе изразимо и обављамо своју професију, али са мало више креативне имагинације, бежећи од клишеа. Касније се нама придружило доста студената и тако се наша екипа стално мења. Већ имамо урбанисту, антрополога, радимо са различитим дизајнерима и сликарима, другим речима, наш састав је прилично шарен.“
Најстарији чланови удружења имају 32 године, а најмлађи – 16 година. Идеја о сликању на разводним орманима припада двојици талентованих сликара из црноморског града Варне. Они су своје уличне уметничке акције покренули пре 7-8 година.
- Имали смо шансу да их познајемо. Одлучили смо да за остварење наше идеје привучемо више људи и зато позвали ове уметнике да буду једни од иницијатора подухвата у Бугарској – наставља арх. Гјуров. – Иначе, широм света многи користе разводне ормане као платна за сликање. Настојали смо да и ми допринесемо претварању тривијалних ствари из окружења у нешто забавно и занимљиво за људе.“
И док занимљива дела уличне уметности, тзв. стрит арта, уносе свежину у урбани пејзаж, фасаде кућа, многих зграда, продавница и зидови обилују графитима, без обзира да ли је фасада стара, оронула или недавно омалтерисана.
- Као архитекта не бих могао да ове ствари оценим као добре, јер се у том случају ради о прекршају против приватне или јавне својине – каже арх. Гјуров. – А постоје многа места на којима можемо доживети све чари графита. То могу бити трафостанице, подземни пешачки пролази, мостови који представљају инжењерске објекте и немају архитектонску вредност. Међутим, када се у градској средини претерује са графитима, то почиње да одбија људе.“
Тугу изазива ишарана графитима фасада спомен-куће талентованог скулптора Ивана Лазарова у центру наше престонице која је лепа старинска зграда. Контролу у великом граду као што је Софија врло је тешко вршити, а спрејеве и маркере за цртање користе чак и малишани.
- Уствари, Софија није једини града са сличним проблемима. Многи европски градови не могу да сузбију појаву исписивања графита на јавним и приватним објектима. У мегаполису као што је Берлин графите сматрају уметничким шармом града, па чак их намерно не чисте са фасада и јавних површина. Врло је важно, међутим, какви су менталитет људи и квалитет цртежа. Графити садрже прелазе боја, ефекте, слике. Ако су они ниског квалитета, људи не могу да их прихвате као нешто позитивно. Али, ако садрже креативни елеменат, многи их сматрају врстом модерне уметности.“
Што се графита тиче, све зависи од талента и уобразиље цртача. Неки од њих не само што дају посебан колорит, већ и оплемењују градску џунглу. У том погледу се пример удружења „Трансформатори“ показао заразним. Уметнички осликани разводни ормани појавили су се и у другим познатим софијским улицама. Занимљиви цртежи могу се видети и на зидовима кафића, посластичарница, у унутрашњим двориштима кућа и на другим местима у престоници.
Превела: Марина Бекријева
Самоодрицање, поштење, борбеност и вера у право на националну слободу и достојанствен живот врлине су чије оличење представља Васил Левски, једнан од највољенијих бугарских националних хероја. Бугарска овог 18. јула обележава 187. годишњицу његовог..
Ове недеље се одржава прва конститутивна пленарна седница новог Европског парламента на којој ће бити конституисан нови Парламент, формирани парламентарни одбори и изабран нови председник ове институције. У четвртак ће се гласати о кандидатури Урсуле..
Радево је село у североисточној Бугарској, које је удаљено 30-40 минута вожње од Варне. У овом бугарском селу стално живи око 60 становника, од којих већину чине људи старији од 60-70 година. Живот у Радеву је права лекција опстанка. Више о томе..
Ведро