Салата од свежих ротквица и зелене салате, неколико врста супе, јела са говедином и пилетином, колачи са јогуртом, јагодама и малинама, свеже воће. Све се ово може наручити са јеловника космичког „ресторана“ који је дело бугарских научника док су „клијенти“ тог ресторана – космонаути на орбиталним станицама. Они су први имали срећу да пробају укус космичког поврћа из бугарског космичког стакленика по имену СВЕТ.

Још 1990. бугарски научници су доказали да је научна фантастика постала реалност. Биљке су најпре полетеле у свемир, а онда је почело њихово гајење на космичким станицама. Након дугогодишњих неуспешних експеримената Руса и Американаца, домаћим научницима је пошло за руком да направе стаклену башту за четири врсте свежег поврћа као нс пример црвене ротквице, зелену салату и др. Како је напредовао програм МИР-НАСА у периоду од 1992. до 2000., тако је напредовало и космичко повртарство – у стакленику друге генерације појавиле су се чак и пшеничне клице. Први пут у историји бугарски научници су успели да у свемиру „пожњу“ снопове жита и од њега добију зрно пшенице. Овај стакленик је провео у космосу читавих 10 година. Тиме је човечанство учинило прве кораке у производњи свеже хране за дуго путовање на Марс и не само за то. Када би једног дана људи дошли да живе на Месецу, било би им потребно и поврће. Зелену башту могу да обезбеде бугарски космички стакленици.

Сармице од виновог лишћа и млевене говедине, супа с месним лоптицама или гулаш супа, мусака, манастирски пасуљ, ђувеч са месом. Све је то на менију који су бугарски научници припремили за астронауте. Јеловник садржи и кисело млеко са овсеним брашном, језгра неколико врста коштуњавог воћа, затим јагоде, брескве, јабуке, кајсије, диње. Бугарска је стварно позната међу астронаутима својом космичком кухињом. Више од 27 врста космичке хране производи се у нашој земљи. То су прехрамбене намирнице које се користе не само у бестежинским условима, већ и у експедицијама на Антарктик и у Хималајима. Да би једна супа стала у папирнату кесицу, потребно је да прође кроз процес лиофилизације. Најпре се брзо смрзава на температури од минус 35 степени, онда се примењује механизам сублимационог сушења и на крају следи метод дехидратације. Ова технологија омогућује да се сачува хранљива вредност свих састојака производа. Тако се практично добија сува концентрована храна, спремљена од свежих сировина, без конзерванси и вештачких боја. Супа се затвара под инертним гасом у трослојној алуминијумској фолији и готова је за лет у свемир. У тренутку употребе довољно је додати подесну запремнину воде и храна се враћа у првобитно свеже стање. Исти је поступак који се примењује и код осталих јела, воћа и поврћа. „Главни кувари“ су научници са Института за криобиологију и лиофилизацију Бугарске академије наука (БАН) који су у стању да спреме више од 50 врста јела за астронауте. Ова храна се меље и таблетира, а у случају да вам вода није при руци, таблете се могу грицкати попут чипса. На јеловнику космонаута има доста воћа и поврћа, а месна храна се справља искључиво од говедине и пилетине. То је тако јер космичка дијета забрањује употребу свињетине. Због великог стреса, коме су изложени људи у космичком простору, постоји опасност од повећања холестерола. Познато је да је свињетина богата засићеним мастима, према томе могла би довести до повишеног холестерола у крви.

Бугарски научници имају још једну велику заслугу за развој космонаутике. 1985. у нас је произведена прва пробиотичка храна која садржи корисну бактерију lactobacillus bulgaricus која се користи за производњу киселог млека. Ова храна је била намењена учесницима програма „Интеркосмос“. До 2000. г. ти производи су били класификовани као поверљиви.

У далекој 1979., када је у свемир полетео први бугарски космонаута Георги Иванов, бугарски научници су преко њега на космички брод послали експериментални пакет са сувим воћем, језгрима коштуњавог воћа и пинџур-салату. У периоду до лета другог бугарског космонауте Александра Александрова 1988. већ су били разрађени рецепти за 25 врста јела, супа и десерта. Да кажемо и то да се у свемиру једе четири пута дневно – два пута се доручкује, једанпут руча и једанпут вечера.

12. април, који обележавамо као светски дан космонаутике, добар је повод да се присетимо нашег доприноса развоју космонаутике. Ми се заслужено поносимо чланством у елитном клубу космичких држава. Бугарска се прикључила космичким програмима још 1969. г. Отада до данас је израђено много елабората чији је циљ била примена у истраживању свемира. Бугарска је 18. по реду космичка држава и 6. у свету која је у свемирске посаде послала свог космонаута, уз то двојицу. Поред тога, Бугарска је трећа у свету, после САД и Русије, на свемирске летелице почела допремати храну.

Палму првенства наша земља држи по гајењу баште у космосу. Бугарска је прва у свету у свом јединственом космичком стакленику узгојила пшеницу, укусне ротквице и свежу зелену салату.

Превела: Ана Андрејева

Фото колаж: Вергил Митев