Како бисмо сазнали о чему људи најчешће сањају када напокон дође време за предах, није потребно да се спроведе посебно испитивање јавног мњења. Наравно да на челу листе жеља је лепа природа са чистим ваздухом, обилазак занимљивих места, а зашто да не и нешто луксуза, па чак и када је реч о сеоском туризму. Немојмо заборавити и локалну кухињу увек пуну укусних изненађења. Срећом да такво место постоји, место где се могу испунити све снове туриста. Реч је о селу Арбанаси.
Село Арбанаси је мало место у северној Бугарској које лежи на стеновитој заравни на свега неколико километара од некадашње бугарске престонице Великог Трнова. Шетња узаним калдрмисаним улицама села откриће шаренило и неописиву разноликост старих кућа иза чијих се високих камених зидова и тешких дрвених капија крију дух и снага старих времена. А у пролеће, када процвета јоргован, улицама села се шири његов мирис и опија све. Хоће ли то бити викенд-одмор, мали предах на путу до мора илити дуго планирано гостовање у некој од локалних гостинских кућа, свака могућност да посетите ово место које је природа обдарила посебном лепотом заувек ће оставити леп утисак на вас. Како бисте могли да што више сазнате о животу, некада и сада, у селу Арбанаси увек је добродошла помоћ професионалног водича. Главни кустос Регионалног историјског музеја у Великом Трнову гђа Соња Петрова каже да ту свако може да нађе нешто за себе. За неке ово је атрактивно место где човек може да ужива у укусним јелима у природи уз народну музику и жубор воде. Неки долазе како би видели јединствене цркве и добро очуване старе куће из периода од 16. до 18. века. Један од најпосећенијих туристичких објеката у селу је Констанцалијева кућа. Ево шта је о овој кући, својеврсном музеју некадашњег живота рекла гђа Соња Петрова:
© Фотографија: wikimapia.org
"У Констанцалијевој кући посетиоци могу видети какво је било материјално благостање богатих арбанашких трговаца, каже гђа Соња Петрова. Без обзира на то што власник ове куће Атанас Констанцалијата није био међу најимућнијим трговцима, она довољно добро описује како су живели локални богаташи. Гости могу да виде собу за породиљу у којој мајка остаје са новорођенчетом све до 40. дана након порођаја. Нико није смео да уђе код ње осим бабице која се бринула о здрављу лохусе, како су још звали породиљу. После првих 40 дана породиља одлази у цркву да би пречистила своју душу након чега се могла придружити осталом свету. Ту су и остале просторије, попут кухиње у којој се могу изблиза упознати са старинском технологијом прављења хлеба, летње и зимске гостинске собе, трпезарије у којој се некада окупљала читава породица. Гости ће имати прилику да виде и куке о које су домаћини некада качили месо које се сушило или димило. Кажу да се захваљујући чистом ваздуху у селу месо никада није покварило."
Гости села се могу прошетати и до неке од добро очуваних цркава од којих су најпознатије црква Рођења Христовог, црква Светих арханђела Михајила и Гаврила, црква Светог Анастасија, црква Светог Георгија и црква Светог Димитрија. Ту су и два активна манастира – манастир Светог Николе и манастир Успење Пресвете Богородице. Ево шта је Соња Петрова рекла о цркви Рођења Христовог:
"Реч је о јединственом споменику од краја 16. и почетка 17. века који одликују изванредне фреске. Свако ко је већ имао прилику да их види, зна о чему је реч. Унутрашњост храма је у потпуности осликана фрескама на којима су приказане фигуре и сцене које се могу видети једино у тој цркви пошто су рађене техником која је врло ретка и необична у иконографији бугарских цркава из тог раздобља. Црква Рођења Христовог је у 17. веку била резиденција трновских митрополита. У прилог томе иду како истраживања археолога, тако и фреске на зидовима храма."
© Фотографија: БГНЕС
Мали породични хотели одишу гостољубивошћу и присношћу. У пролеће баште ресторана су загрнуте опојним мирисом јоргована. Село Арбанаси нуди и туристичке атракције попут јахања коња, вожње кочијама, а током зиме и санкама. Дакле, не треба да нас чуди што у ово село долазе групе из Аустралије, Северне и Јужне Америке, са Новог Зеланда. Свако ко је једном имао прилику да посети овај део Бугарске, вратиће се поново да би уживао у природи и аутентичном амбијенту.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
На усамљеном брегу чија се сенка надноси над реком Асеница, уздизала се тешко приступачна тврђава. Тамо, у високом пределу. уточиште су налазили Трачани, Римљани, Византијци, западни Европљани, Бугари, Османлије. Једне Бадње..
Године 2000. археолог др Георги Китов и његова екипа открили су хумку Рошава чука (Чупаво брдо), недалеко од села Александрово код Хаскова, за коју је утврђено да скрива трачку гробницу из IV века пре Христа. Финоћа мурала и отменост архитектуре..
Трачани, древни Грци, Римљани, Келти, Илири и Египћани корачали су мермерним плочама градског трга. Одавде су се рачвале улице које су водиле према храмовима, радионицама и радњама, али форум је био и место на коме је било могуће сазнати најновије..