Мила Домовино, ти си земаљски рај… 150 година од рођења Цветана Радославова

објављено 25.4.13. 12.31

Не постоји особа којој извођење државне химне бар једном није натерала сузе на очи. Химна Бугарске је настала на тексту песме „Горда Стара планина“ чији је аутор бугарски научник, песник и етнограф Цветан Радославов (1863-1931.). Ових дана је у Бугарској академији наука отворена изложба посвећена 150. годишњици од рођења Цветана Радославова. На изложби су представљене његове фотографије, личне ствари, ноте и слике које се чувају у архивским збиркама и фондовима музеја у Свиштову и Софији.

Цветан Радославов Хаџиденков је рођен 20. априла 1863. године у граду Свиштов у имућној породици. 1871. године, стицајем околности је Цветана усвојио један од богатијих грађана у Свиштову Цвјатко Радославов који је истомишљеник револуционара Георгија Раковског, као и сарадник патриота и дародаваца браће Евлогија и Христа Георгијевих, бугарских трговаца у Румунији. Породица је та која највише утиче на рано образовање Цветана Радославова.

Цветан Радославов је добио квалитетно европско образовање које му је помогло да израсте у способну особу. По препоруци својих ујака који су завршили исту школу, Цветан је учио у једној од најпрестижнијих гимназија у то време, Класичној гимназији у Бечу. Касније је завршио Универзитете у Паризу и Лајпцигу и постао дипломирани историчар, слависта и филозоф. 1898. године је одбранио докторски рад код истакнутог филозофа и професора Вилхелма Вунта и тиме стекао звање доктора филозофије и магистра лепих уметности. Његова дисертација коју је написао на немачком одмах је објављена у научном часопису чији је уредник био Вунт. Нажалост, докторска теза Радославова није преведена на бугарски језик. Допринос Радославова бугарској науци и уметности је заиста велик и непроцењив. Цветан Радославов ствара у области филозофије, историје, археологије, етнографије, музике, песништва, драматургије и сликарства. Поред осталог, он активно учествује у културном и друштвеном животу бугарске престонице. Дакле, реч је о једној заиста свестраној особи, потомку неколико генерација чувених и талентованих Бугара, који је оставио неизбрисив траг у бугарској култури и науци о коме, нажалост, мало ко зна. Цветан Радославов је најпознатији као аутор песме „Горда Стара планина“ која је послужила као основ за химну Бугарске „Мила Домовино“.

Данас се у научном архиву Бугарске академије наука чува изворна варијанта химне „Мила Домовино“ коју је отпевао проф. Иван Шишманов, филолог и писац, суграђанин и пријатељ Цветана Радославова, а 1926. г. снимио композитор Панчо Владигеров. Химна има веома занимљиву историју. Према документима који се чувају у научном архиву Бугарске академије наука, а такође и у Музеју града Свиштова, Радославов је песму створио у периоду од 1883. до 1885. г. Претпоставља се да је текст инспирисан чешком химном „Где је мој дом?“, а музика је написана према мелодији популарног Свиштовског кола.

Први пут песма је објављена 1895. г. Током времена стекла је велику популарност и постала је незванична химна, а до средине 20. века појављују се њене обрађене верзије. Крајем 20-тих година минулог века у Свиштову се причало да је песма написана када је Радославов, тада студент, путовао у своју Домовину да би се пријавио као добровољац за Српско-бугарски рат из 1885. г. и са брода угледао бугарску обалу. Постоји и једна друга прича која каже да је патриотска песма коју је завештао Бугарској Радославов написао у студентским годинама у Бечу. Композитор Добри Христов чија се архива чува у Бугарској академији наука је аутор првог аранжмана песме.

Године 1964. у социјалистичкој Бугарској песму су обрађивали песници Георги Џагаров и Димитар Методијев тако што су од оригинала остали само први стих и припев, а додате су још две строфе. Народно собрање Бугарске је песму прогласило државном химном и у овој варијанти она је први пут изведена 9. септембра 1964. г. Након почетка демократских промена у Бугарској Седми сазив Великог Народног собрања је 1991. поново потврдио песму Цветана Радославова као бугарску националну химну, али су из ње уклоњени политизовани текстови. И она звучи овако:

Горда Стара планина,
до ње Дунав се плави,
сунце Тракију огрева,
над Пирином пламти.

Мила Домовино,
ти си земаљски рај,
твоја лепота, твоје очаровање,-
ах, немају крај.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова, Албена Џерманова

По публикацията работи: Цветана Величкова

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Мила Домовино, ти си земаљски рај… 150 година од рођења Цветана Радославова

Више из ове категориjе

БПЦ слави успомену на Светог Мину

Славимо Аранђеловдан

Научници расправљају о историји и перспективама Западних покрајина

Патријарх Даниил: Са живом вером учинимо наша срца јаслама, да се у њима роди Богомладенац

Митрополит Григорије: Христос мора бити дочекан